U godini u kojoj obeležava deceniju rada u kompaniji “Color Press Group” Milica Đokić dobila je značajno regionalno priznanje u oblasti PR-a i odnosa s javnošću. Direktorka korporativnih komunikacija najveće izdavačke kuće na prostoru bivše SFRJ kaže da joj ovakve nagrade laskaju, ali je u poslu ne opuštaju.
Ova tridesetosmogodišnja Novosađanka adresu u rodnom gradu pre pet godina zamenila je beogradskom, a poslovne uspehe nastavila je da niže i u novoj kompaniji “Color Media Communications”, koja u okviru CPG organizuje niz konferencija, publikuje časopis “Diplomacy&Commerce”, a svakodnevno atraktivan sadržaj prezentuje javnosti i putem nekoliko internet portala.
Milica ističe da nema poseban savet za mlade koji danas počinju da se bave PR-om i marketingom jer su sastojci uspeha uvek drugačiji, ali se zato rado seća svojih mentora koji su je pohvalama, inspirativnim sugestijama i dobronamernim i konstruktivnim kritikama usmerili na put kojim već deset godina sigurno korača.
Posle završene Karlovačke gimnazije upisali ste Filološki fakultet u Novom Sadu. Ipak, umesto za katedrom ili u prevodilačkoj službi obreli ste se u PR-u?
– Francuski jezik i književnost i dalje su moja velika ljubav iako, nažalost, imam sve manje dodira s tim jezikom. Kada sam upisivala Karlovačku gimnaziju, bila sam gotovo sigurna da ću studirati engleski jezik, međutim, u mom slučaju mogla bi se primeniti izreka “Ja planiram a Bog se smeje”. Ništa nije bilo po planu, ali ne mogu da kažem da sam nezadovoljna ishodom.
Ko je i u kom trenutku prepoznao vaš talenat za PR i marketing?
– Nakon što sam odslušala drugu godinu na Filozofskom fakultetu, shvatila sam da bi mi odgovaralo nešto dinamičnije i upisala sam Fakultet za uslužni biznis gde mi je mentor bio pokojni profesor Ognjen Bakić koji je mnogo pre mene bio siguran da ću se baviti marketingom i PR-om. Njegovi udžbenici i danas su oslonac za mnoge predmete iz marketinga u turizmu i marketinga uopšte, na fakultetima u Srbiji i regionu. Mnogo sam naučila od njega.
Opišite nam svoje početke? Da li je sve išlo glatko ili je bilo momenata kada ste poželeli da se bavite nekim manje intenzivnim i zahtevnim poslom?
– U “Color Press Grupi” počela sam da radim kao asistent urednice magazina “Bravacasa”, Tatjane Marić. Imala je strpljenja za moja mnogobrojna pitanja a veliku podršku imala sam i od naših lektorki i redaktorki Mirjane Pantoš i Angeline Čakširan. Vrlo brzo počela sam da organizujem i događaje za “Bravacasu” a kasnije i za ostale časopise u CPG. Sarađivala sam s predsednikom “Color Press Grupe” Robertom Čobanom na izradi PR strategije kompanije i kako mi je to uzimalo sve više vremena, na moje mesto u “Bravacasi” došla je arhitektica Sonja, dok sam ja startovala s formiranjem PR sektora. Svakog dana kroz glavu mi prođe pitanje: “Šta mi je sve ovo trebalo?” pogotovo kada sam dugo van kuće ili radim na zahtevnim projektima. No, kad padnem odmah ustajem, očistim kolena i podignem glavu. Uvek prevlada odgovornost koja je jača od bilo kakvog problema i sve to me vodi u novi dan, novi projekat, nova osvajanja.
Kako izgleda jedan vaš radni dan? Imate li radno vreme?
– Ustajem oko 7.30, odvedem sina u vrtić i oko 9.30 sam u redakciji. Moj tim sve je brojniji i trudimo se da uz jutarnju kafu prođemo najvažnije teme i planove. Nakon toga svi smo užurbani, odgovaramo na mejlove, telefoniramo, šalimo se i vičemo, svako u sopstvenoj stvarnosti, ali u kolektivnoj euforiji. Ima tu i lepote i grozote kao u svakom poslu. Trudim se da obaveze završim do 17 časova, ali to je ponekad vrlo teško. Odlasci na događaje takođe su važan deo mog posla, a pored toga često organizujemo višesatne konferencije i dešava se da ceo dan provedem van kuće.
Koliko je lako, odnosno teško, predstavljati najveću izdavačku kuću na Balkanu?
– Kada 10 godina radite u jednoj kompaniji znate joj bukvalno svaki otkucaj srca. S “Color Press Grupom” sam odrastala i stasavala i nikad mi nije bilo teško da nas predstavim. Ponosna sam na naše uspehe i teško mi je kada rezultati izostanu a znam koliko smo truda uložili. Na sreću, preovladavaju uspesi.
Na koje poslovne uspehe ste posebno ponosni?
– Pre svega na naš celokupan portfolio, na 15 godina uspešnog izlaženja časopisa “Lepota i zdravlje”, na zabavu povodom lansiranja prvog broja magazina “Hello!” u Srbiji, na sve konferencije koje smo dosad organizovali, na naše portale i humanitarne projekte.
U okviru kompanije CPG već nekoliko godina vodite CMC, firmu koja se bavi organizacijom različitih događaja – da li je teško biti vođa tima od kojeg se uvek očekuju vrhunski rezultati? Gde pronalazite inspiraciju i nove ideje?
– Pre nekoliko godina timu “Color Media Communicationsa” rekla sam da ne iznose ideje koje ne mogu da realizuju ili ne vide način za njihovu operacionalizaciju. U ovom poslu većina kolega je kreativna, ali ne volim kada se priča završi samo na ideji. Ponekad smo spremni da dobru ideju “izguramo” pa makar nas i koštala. Novac nam nije jedini motiv i to je ono što stvara dobre vibracije u našem timu. Iako ni od koga danas ne možete očekivati da radi za “tapšanje po ramenu”, primetila sam da u ovom poslu ne opstaju oni koji u cilj i realizaciju ne unose emocije.
Izdvojte manifestaciju koju organizujete sa posebnim zadovoljstvom?
– Bila i ostala – “Puzijada”, takmičenje u puzanju beba koje je osmislila Aida Bajazet, bivša urednica magazina “Mama i beba”.
Nakon titule Dame, usledila je i nagrada Pro.PR. – da li vas, i na koji način, obavezuju i daju li vam “vetar u leđa” za nove poslovne poduhvate?
– Na nagradu zaboravite čim je dobijete jer ne sme da vas sputava niti da vas opusti. Zahvalna sam što je moj rad primećen, ali smatram da svi treba da daju maksimum u svom poslu i da je to potpuno normalna stvar.
Majka ste trogodišnjeg dečaka i supruga uspešnog preduzetnika – koliko je teško uskladiti poslovne obaveze i porodični život?
– Nije lako, ali je moguće. Sin mi je najveća ljubav i radost, a suprug me podržava jer je svestan činjenice da bi moj mozak, ukoliko je besposlen, postao “đavolje igralište”. Najteže je postići umerenost u svemu, nemam recept, ali se trudim.
Već pola decenije živite u Beogradu. Kakve vas impresije i sećanja vezuju za Novi Sad – grad u kojem ste rođeni, odrasli i započeli karijeru?
– Volim Beograd, ali sam Novosađanka, to se nikada ne može promeniti. U Novom Sadu su sve dečje i školske uspomene, poznati mirisi, ljudi, ulice, porodica.
Uvek ste srdačni, nasmejani, doterani… Imate li poruku za devojke kojima ste uzor u ovom poslu? Koje osobine moraju da krase uspešnog PR menadžera?
– Važno je da vam je kosa uvek čista, sve ostalo može da prođe (smeh). Moja porodica kaže da sam “držanje” nasledila od predaka Hercegovaca, a borbeni stav od bake Ličanke. Blagost dugujem vojvođanskoj liniji, ali iskrenost je ipak najvažnija u ovom poslu. Svako mora da pronađe svoj lični recept i da bude sebi mera jer su sastojci uvek drugačiji.
Autor: T. M.
Foto: Privatna arhiva
