U petak, 18. juna 2021. godine, sa početkom u 11 časova u hotelu „Srem“ u Sremskoj Mitrovici, održan je Okrugli sto za administraciju u oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta javnih službi u oblasti upravljanja otpadom u prekograničnom regionu“, koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Srbija- Bosna i Hercegovina.
Okrugli sto za administraciju u oblasti zaštite životne namenjen je podizanju kapaciteta administracije u oblasti zaštite živote sredini, uz učešće eksperata. Na okruglom stolu je prezentovan zakonodavni okvir, kao i postupak izdavanja dozvola u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.
Vodeći partner na projektu je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a partneri su: Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke, Republička uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Republike Srpske iz Banja Luke i Javna naučnoistraživačka ustanova institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke.
Projekat je počeo sa realizacijom 05. aprila 2021. godine i trajaće 18 meseci, do 04. oktobra 2022. godine. Ukupni budžet projekta iznosi 516.938,13 EUR-a, a kofinansiranje EU (IPA) fonda iznosi 84,99 % ili maksimalno 439.345,71 EUR. Glavni cilj projekta je poboljšanje održivog planiranja zaštite životne sredine unapređivanjem javne službe (administracija, sistem inspekcije i nadzora) u vezi sa čvrstim otpadom i upravljanjem otpadnim vodama.
Na otvaranju se obratio Pavle Rajkov, v. d. pomoćnik pokrajinskog sekretara – Sektor za inspekcijske poslove, koji je izjavio da je projekat „Unapređenje kapaciteta javnih službi u oblasti upravljanja otpadom u prekograničnom regionu“ izuzetno važan za pokrajinu.
„Ovim projektom povećavamo efikasnost javnih usluga u praksi u oblasti upravljanja otpadom i otpadnih voda. Inspekcija za zaštitu životne sredine kao svoj zadatak u ovom projektu postavila je jačanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i samih kapaciteta administracije u ovim oblastima“.
Rajkov je dodao i to da će inspekcija i pored novih stečenih znanja i iskustava biti bolje tehnički opremljena.
„Posedovaćemo mobilnu laboratoriju za brzu detekciju supstanci koje su nedozvoljene i opasne, kao i svu prateću kompjutersku opremu koja će pratiti i vršiti analizu toga“, istakao je Rajkov.
Nakon toga, prisutnima se obratila Ljiljana Stanišljević, načelnik odeljenja za procenu uticaja na životnu sredinu i ekološke dozvole, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske koja je istakla da je Ministarstvo prepoznalo značaj ovog projekta iz razloga što se realizacijom projektnih aktivnosti doprinosi poboljšanju zaštite životne sredine i unapređuju prekogranična saradnja između Republike Srpske i Republike Srbije.
“Pored osnovnih projektnih ciljeva koji se odnosi na nabavku laboratorije za ispitivanje otpada i poboljšanje efikasnosti nadležne inspekcije, značaj ovog projekta je pregled propisa iz oblasti životne sredine i poboljšanje zakonodavnog okvira na bazi iskustava Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i životnu sredinu i iskustva Republike Srbije”, navela je Stanišljević.
Nakon pozdravnih obraćanja o aktivnostima u okviru projekta imali smo prilike da ispratimo stručne prezentacije mr Tatjane Đurić, savetnika u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, koordinatora projekta, prof. dr Gorana Vujića, direktora Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene, Svetlane Marušić, višeg savetnika u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, savetnik za industrijsko zagađenje u projektu, Olivere Simić, saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, adinistratora projekta, Tamare Orlović, savetnika u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, savetnika za otpad i izdavanje dozvola za upravljanje otpadom u projektu, Ljiljane Stanišljević, načelnika Odeljenja za procenu uticaja na životnu sredinu i ekološke dozvole pri Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske u Banja Luci, Svetlane Topić, višeg stručnog saradnika za poslove upravljanja otpadom u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske u Banja Luci, projektnog asistenta za otpad i izdavanje dozvola za otpad.
Ovom događaju su prisustvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, predstavnici partnerskih institucija, predstavnici lokalnih samouparava, javnih i naučnih institucija i drugi.
O programu Interreg-IPA CBC Srbija-Bosna i Hercegovina
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II) osnovan je u skladu sa Regulativom Saveta Evropske unije broj 231/2014 na dan 11. marta 2014. i predstavlja nastavak jedinstvenog IPA fonda Evropske unije za predpristupnu pomoć.
EU, uz pomoć ovog instrumenta, nastavlja da daje pravni okvir za obezbeđivanje finansijske pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u nastojanju da podstakne političke, ekonomske i institucionalne reforme sa krajnjim ciljem punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Prekogranični program Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sprovodi se kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) i kao takav je rezultat zajedničkog planiranja vladajućih struktura i ostalih zainteresiranih strana dvaju država. IPA II podržava prekograničnu sardnju s ciljem promovisanja dobrosusedskih odnosa i društveno-ekonomskog razvoja te podsticanja evropskih integracija.
Program analizira društveno-ekonomsku situaciju pograničnog područja, te postavlja zajedničke strategije za rešavanje identifikovanih problema kroz određivanje zajedničkih razvojnih tematskih prioriteta. Program je baziran na detaljnoj analizi izazova i specifičnosti programskog područja.
Ukupno sufinansiranje Evropske unije za Program prekogranične saradnje između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine za period 2014-2020 iznosi14,000,000 EUR dok sufinansiranje koje se očekuje od korisnika iznosi minimalno 2,223,529.41 EUR.
