Početna IT & Business Održana Plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

Održana Plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

0

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) održao svoju redovnu Plenarnu sednicu putem platforme Zoom.

Plenarna sednica je bila prilika da se sagledaju glavni nalazi iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, kao i da se javnosti prezentuju glavne preporuke članica NKEU.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović istakla je: “Konvent se zalaže za to da se sva poglavlja Srbije otvore odjedanput, kako bismo počeli da pričamo o suštinskim stvarima, a ne samo o formalnostima. Vladavina prava nije jedini razlog zašto poglavlja nisu otvorena, primer za to je Crna Gora, u kojoj nije ništa bolja situacija sa vladavinom prava, ali je bez obzira na to otvarala poglavlja. Što znači da u slučaju Srbije ostaje dominatno poglavlje 35, to je ono što je specifično za Srbiju u odnosu na druge zemlje”.

Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji Sem Fabrici poručio je da je Srbija na putu ka EU ove godine uradila mnogo stvari i da ne može da se kaže da nije bilo napretka, ali da određene stvari nisu u potpunosti urađene. “Bilo je napretka i on je evidentiran. Jedan od slonova u sobi je što nije otvoreno nijedno poglavlje i u izveštaju Evropske komisije to je moralo da bude zabeleženo. Savet EU ove godine nije smatrao da je neophodno da otvori poseban izveštaj o tome. To ne treba da bude preterano razočaravajuće, jer ne znači da su reforme prestale. Ostajemo posvećeni procesu i pod ovim teškim uslovima nastavljamo reforme pre svega na ekonomskom planu”, rekao je Fabrici.

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib je poručio da je formiranjem nove Vlade u Srbiji pokrenut novi talas na polju reformi i da u 2021. godini ništa neće sprečiti otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. “Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, koji je izbalansiran i sveobuhvatan, ne iznenađuje preterano jer navodi da je zabeležen ograničen napredak, posebno u prioritetnim oblastima poput vladavine prava”, objašnjava Šib o dodaje da je na sve to uticala i pandemija i formiranje vlade koje je trajalo četiri meseca. “Mi samo možemo da podstakneno vladu da ide napred. Mislim da je ovo novi zamajac i da ništa neće sprečiti otvaranje novih poglavlja u 2021. godinu”, kaže Šib i dodaje da upravo zbog toga treba ovu godinu zaključiti u pozitivnom tonu.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je navela da je Srbija bliža pridruženju Evropskoj uniji, jer je pokazala hitrost, efikasnost, ekonomsku snagu, solidarnost i brigu za svoje građane, dodaviš da je Srbija posvećena ovom putu. “Srbija je najbolja u regionu kada je u pitanju korišćenje pretpristupnih fondova. Ove godine pokazali smo i napredak u usklađivanju zajedničke spoljne politike. Očekujemo i od Evropske unije da pokaže da je bila ozbiljna sa primenom nove metodologije i sa punim pravom Evropska unija od Srbije očekuje da pokaže još veću ozbiljnost u oblasti vladavine prava i napretku u klasteru 1”.

Na prvom panelu “Politički kriterijumi i vladavina prava” govorili su: Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike; Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije; Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava; Maja Popović, ministarka pravde; Bojana Selaković iz Građanske inicijative; Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku; Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova i Žil Bešor Pluh, ambasador Kraljevine Holandije.

O tome da li Srbija ispunjava osnovni, politički kriterijum za pristupanje EU, Srđan Majstorović koordinator Međusektorske grupe za političke kriterijume je naveo: “Opisujući stanje demokratije u Srbiji Evropska komisija u svom izveštaju za 2020. godinu je navela da je Srbija danas duboko podeljeno društvo i da je u kontekstu održanih izvora zabrinuta zbog dominantne uloge vladajuće stranke i njene prezastupljenosti u medijima. Godina 2020. će ostati upamćena po tome koliko je ova pandemija razotkrila sve mane preteranog centralizovanog sistema upravljanja koji nije karakteristićan za funkcionalna demokratska društva”.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić govorio je o tome kako Narodna skupština planira da odgovori na brojne izazove i povrati status institucije koja verodostojno odslikava politički pluralizam i kontroliše rad Vlade. Dačić je istakao: “U skladu sa preporukama nastojaćemo da organizujemo što više javnih slušanja, kao i sastanaka odbora van sedišta Narodne skupštine, mada nam to pandemija dosta otežava. Jedna od zamerki Evropske komisije bio je i zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika koji se koristi u skuštinskoj debati. S tim u vezi neophodne je donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Izrada predloga tog akta je u završnoj fazi, a predsednik administrativnog odbora koji koordinira aktivosti oko izrade obavestio me je da bi se usvajanje kodeksa moglo očekitvati već do kraja godine”.

Zašto Srbija ne primenjuje obaveze koje je sama definisala i prihvatila u oblasti vladavine prava, koordinatorka radne grupe za poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava Jovana Spremo navela je da se Vlada Republike Srbije saglasila sa tim da će nezavisnost pravosuđa biti jedan od prvih ciljeva ka punopravnom članstvu EU. “Prepoznato je da ćemo to ostvariti kroz adekvatne izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, upravo kako bi se ova grana vlasti oslobodila od pritisaka posebno od uticaja izvrsne i zakonodavne vlasti. Mi apelujemo na Narodnu skupštinu da se konačno pristupi izradi nacrta amandmana na Ustav i da pozovu najširu javnu na raspravu kako bi se izradilo rešenje koje će zajedno da omogući tu nezavisnost pravosuđa koju nemamo u ovom momentu”, istakla je Spremo.

O tome kako će ministarstvo pravde doprineti umanjenju političkog uticaja i otklanjanju ostalih prepreka za rad pravosuđa u borbi protiv korupcije i suđenju ratnih zločina, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je rekao: “Da je politički uticaj glavni razlog za problem u našem pravosuđu, za to ne postoje dokazi, a postoji niz razloga da se takva jedna konstatacija dovede u pitanje. Jedan od tih razloga jeste da postoji politički uticaj, to bi bila jedna vrsta inkriminisanog ponašanja u skladu sa članom 336, stav 2, ometanje pravde Krivičnog zakona. Prema tome svako ko zna da ovako nešto postoji, a nije delovao u tome pravcu, npr. neko ko je sudija, i sam može da se dovede u situaciju poštuje li ta osoba zakon”.

Na pitanje može li Vlada da povrati poverenje civilnog društva, Bojana Selaković iz “Građanske inicijative” je izjavila da u Srbiji civilno društvo zaista ulaže napore, istovremeno sprovede svoju partnersku, ali i kontrolnu funkciju koja je primerena demokratskim društvima. Selaković je dodala da se sistem nažalost sve intenzivnije trudi da svoje demokratske kapacitete umanji. “Imamo situaciju da šta god radilo civilno društvo i koliko god njihovi predlozi bili logični i u interesu građana, država ostaje nema na njih, kao i na kritike”.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je: “Ovog ministarstva ne bi bilo da nema svesti o tome da se grešilo i da nešto mora da se uradi. Glavni cilj Ministarstva u narednih godina dana je da se ocena o vladavini prava koja iznosi 2,2 i najniža je od svih merljivih ocena poveća za 20 odsto za 0,44 i bude 2,64”.

Kako unaprediti nezavisnost policije i izboriti se sa izazovima nasilnog ekstremizma i organizovanog kriminala, govorio je Bojan Elek iz Beogradskg centra za bezbednosnu politiku. “Evropska komisija i zemlje članice su se odlučile da više ne gledaju Srbiji kroz prste što je sasvim jasno, uz činjenicu da ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje što je jasno poruka da su rezultati izostali. To je ujedno i uzrok zastoja Srbije ka evropskim integracijama. Prvo, neophodno je osigurati nezavisnost rada policije kao ključni preduslov za sve ostale reforme u oblasti unutrašnjih poslova. Evropska komisija je u izveštaju za ovu godinu utvrdila da pravni okvir i dalje ne garantuje operativnu nezavisnost policije u odnosu na MUP, tj. u odnosu na političke odlučioce Ministarstva”, istakao je Elek.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milosav Miličković je naveo da je u procesu reformi koji je usmeren na ispunjenje standarda Evropske unije, a u cilju povećanja bezbednosti svih građana RS Ministasrtvo svoju ulogu definisalo kroz tri paralelna, ali međusobno povezana segmenta. “Prvi segment predstavlja jačanje materijalno-tehničkih sredstava MUP-a u cilj boljeg opremanja pripadnika policije i svih linija rada u MUP-u. Drugi segment predstavlja uspostavljanje normativnog okvira za postupanje i definisanje procesa od ključnih bezbednostih pretnji. Treći segment predstavlja izmene u radu same policije u cilju veće efikasnosti, kao i autonomnosti u radu kroz uvođenja novog načina postupanja na terenu”, pojasnio je Miličković.

Premijerka Ana Brnabić je naglasila da je Vladavina prava prioritet broj 1. “U oblasti vladavine prava, mi smo već u prvih mesec i po dana nove Vlade povukli poteze za koje se nadam da ljude vidi kao dobar signal. U oblasti pravosuđa tu su ključne ustavne reforme. Vlada RS je kao nova Vlada uputila Narodnoj skupštini inicijativu za promenu Ustava u domenu pravosuđa, taođe formirana je i Radna grupa za bezbednost novinara. Osim toga, u konsultaciji sa OEBSOM Vlada je formirala Radnu grupu za unapređenje izbornog okruženja”.

O ekonomskim merama koordinator međusektorske grupe za ERP Marko Malović naveo je sledeće: “U vezi sa hvalisanjem naših zvaničnika o najmanjem padu privredne aktivnosti u Srbiji kada je cela svetska privreda u blokadi, niža stopa pada privredne aktivnosti neke zemlje u odnosu na svetski prosek samo je mera stepena njene ekonomske izolacije i isključenosti iz globalnih lanaca snadbevanja i proizvodnje”.

Koordinatorka radne grupe za poglavlja 17 i 32 Kori Udovički istakla je da je evropsko blagostanje moguće samo ako se ekonomskim razvojem upravlja kroz ovlašćene, sposobne institucije i uz poštovanje prava i propisa koje sami donose. “Ekonomski odgovor na pandemiju daje nam za to dobar primer. Slabost institcija ove godine platili smo time što je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja je doživela treći talas pandemije i još u njemu prednjači po lošim ishodima. Žrtava bi bilo manje i privredni rast bi bio veći da su sredstva pomoći privredi bila ciljanije raspodeljena”.

Nataša Đereg koordinatorka radne grupe za Poglavlje 27 govorila je na temu vladavine prava i zaštite životne sredine. Ona je izjavila da je Srbija jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u ovom poglavlju nije dobila merila da bi otvorila ovo poglavlje što je dobro, a ono što nije dobro je da se od 2015. godine stalno pominje nedostatak administrativnih kapaciteta, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou. “Nema dovoljno zaposlenih u javnoj administraciji, to se najviše oseća u pogleda u manjku potrebnih inspektora”, zaključila je Đereg.

Dušan Protić koordinator radne grupe za Poglavlje 28 iz Centra za evropske politike, naveo je Centar, kada su u pitanju institucije i javno zdravlje, ukazao na nedostatak pouzadnih podataka i transparentnosti u radu samih državnih organa.

Nataša Vučković koordinatorka radne grupe za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje iz Fondacije Centar za demokratiju je izjavila: “Imamo u vidu da su mere Vlade bile usmerene na privredne subjekte i tu ih podržavamo, ali postoji jedan deo našeg stanovništva, a najugroženije je, koje osim opštih mera, nije dobilo potrebnu podršku. Stručnjaci u oblasti socijalne politike kažu da Srbija nije dobro reagovala u tom smeru na koji način je najosetljivije grupe stanovništva i porodice sa decom ostavila bez neke targetirane podrške”.