Početna IT & Business Predstavljeno srpsko izdanje časopisa “The Economist – Svet u 2021. godini”

Predstavljeno srpsko izdanje časopisa “The Economist – Svet u 2021. godini”

0

Onlajn predstavljanje specijalnog izdanja časopisa „The Economist – Svet u 2021. godini“ na srpskom jeziku, u saradnji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i izdavačke kuće Color Press Group, održano je deseti put zaredom, ove godine, preko platforme Zoom.

Na predstavljanju časopisa govorili su dekan Fakulteta političkih nauka profesor dr Dragan R. Simić, predsednik Color Press Grupe i izdavač časopisa Robert Čoban, glavni i odgovorni urednik izdanja za Srbiju Žikica Milošević, spoljnopolitički komentator lista „Politika“ i nedeljnika „Nedeljnik“ Boško Jakšić i spoljnopolitički komentator „Novog magazina“ Momčilo Pantelić.

Robert Čoban istakao je da je u pitanju dvanaesto po redu izdanje časopisa i da je ovaj projekat postao regionalan. On se osvrnuo na godinu koja je za nama i aktuelnu situaciju sa pandemijom virusa korona.

„Ukoliko nas je ova godina nečemu naučila, onda je to da treba da budemo spremni, kao pojedinci, društva i države, da pandemija virusa korona možda nije ono najstrašnije što može da se dogodi“, rekao je Čoban.

Robert Čoban osvrnuo se i na to kako su se autokratski režimi lakše izborili sa krizom i promenama potrošačkih navika. „Mnoge stvari se nikada neće vratiti na staro. Ovo nije privremeno stanje posle koga će sve biti isto, većina stvari više neće biti ista“, ukazao je Čoban.

Glavni i odgovorni urednik izdanja za Srbiju Žikica Milošević stavio je akcenat na neizvesnost godine koja je pred nama i nadovezao se na temu o virusu korona.

Milošević je zapazio da je američki kapitalistički sistem gore podneo krizu u odnosu na azijske zemlje. „Pokazalo se da su zemlje koje kolektivistički razmišljaju bolje prolazile od onih koje su individualisti“, rekao je Milošević.

U svom daljem izlaganju objasnio je opasnost nekvalitetnog informisanja i širenja teorija zavere u vezi sa vakcinama za lečenje virusa korona. On je upozorio na probleme koji nastaju usled nedostatka vakcina i da će one zemlje koje prodaju najviše vakcina imati najveću moć.

Spoljnopolitički komentator lista „Politika“ i nedeljnika „Nedeljnik“ Boško Jakšić napravio je kratak pregled stanja na Bliskom istoku.

On je podsetio na tok i istorijsku važnost Arapskog proleća, najmasovnije mobilizacije na Bliskom istoku. „Arapsko proleće ne samo da traje kroz sve četiri godišnje sezone, već se pokazuje da traje i kroz čitavu deceniju“, podvukao je Jakšić.

Osvrnuvši se na odlazećeg predsednika Amerike Donalda Trampa i posledice njegovog mandata, Jakšić je podsetio da je Iran i dalje najvažnija aktuelna tema na Bliskom istoku.

Spoljnopolitički komentator „Novog magazina“ Momčilo Pantelić govorio je o proteklim američkim predsedničkim izborima i potencijalnim promenama koje bi mogle nastupiti sa dolaskom novoizabranog predsednika.

„Od Bajdena se očekuje da Ameriku vrati u međunarodne organizacije koje je Tramp zapustio“, istakao je Pantelić.

On je naglasio važnost Bajdenovog plana o 100 dana oštrije borbe protiv virusa korona, ali i važnost izbora potpredsednice Kamile Heris. On je govorio i o unutrašnjim podelama u SAD i naglasio da su ovo bili prvi referendumski izbori na kojima je najveći broj ljudi u istoriji Amerike mobilisan da glasa.

Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Dragan R. Simić izrazio je veliko zadovoljstvo što se deseti put zaredom promocija jednog evropskog časopisa održava u organizaciji Fakulteta političkih nauka.  On je zatvorio diskusiju prelistavanjem časopisa i isticanjem važnih tema.

Profesor Simić konstatovao je da su neke zemlje pokazale veću spremnost i sposobnije vođstvo u aktuelnoj krizi sa virusom korona. Na pitanje šta misli o sudbini Republike Srpske za vreme Bajdenovog mandata, prof. Simić naveo je da ne očekuje veće promene na tom polju ali da je BiH, kao i KiM oduvek bilo pod uticajem interesa Amerike.

„Ja taj put, u kulturološkom i kulturnom smislu, vidim da ide u pravcu saradnje i smanjenja nepoverenja, kao i ka generalnom poboljšanju odnosa”, zaključio je Simić.