Prvi dan 11. Sarajevo Business Foruma govorilo se o ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, te mogućnostima zajedničkog ekonomskog prosperiteta. U uvodnom govoru na početku tematskog panela „Ekonomski oporavak nakon COVID-a – prilike za zaokret?“ u ime Vlade Švajcarske obratio se Erwin Bollinger, šef sektora za bilateralne ekonomske odnose, koji je istakao kako je bitno da se ojačaju veze Švajcarske i zemalja Zapadnog Balkana, a u kontekstu trgovinskih razmera i obostranim investicijama.
„Razmena između Švajcarske i zemalja Balkana, uprkos pandemiji, porasla je za 20% u periodu 2019. i 2021. Ovo je ohrabrujući signal, te se sve veći broj investicija ka Zapadnom Balkanu i sve veći broj proizvoda sa Zapadnog Balkana uvozi u Švajcarsku. Pandemija nam je otvorila neke nove mogućnosti. Ideja „nearshoringa“ donosi i kulturološku i geografsku prednost.“, rekao je Bollinger. Kao primer dobrog modela prevazilaženja ekonomske krize uzrokovane pandemijom, Bollinger je naveo primer švajcarskih kompanija koje su razvile svoju otpornost i diversifikovale svoju proizvodnju. Švajcarska vlada je reagovala na način da je mala i srednja preduzeća stavila u fokus svojih mera.
Stručnjaci iz regiona i sveta govorili su o ekonomskom, privrednom i društvenom oporavku nakon pandemije Covid-19, ali i prilikama za preokret koje mogu pomoći regiji i BiH u budućem razvoju. Svoja stručna mišljenja u sklopu prvog panela podelili su Stjepan Mesić, bivši predsednik Republike Hrvatske, Zoran Zaev, bivši premijer Republike Severne Makedonije, Šekib Avdagić, predsednik Istanbulske trgovinske komore (ITO), Ahmet Albayrak, izvršni potpredsednik banke Kuveyt Turk, Sandrine Friscia, predstavnica Evropske investicione banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, Zain Al-‘Abidin ibni Tuanku Muhriz, osnivač i predsednik Instituta za demokratiju i ekonomske odnose (IDEAS) iz Malezije, Orhan Aydin, član odbora Agencije za razvoj Ankare i član Veća za visoko obrazovanje TOBB, član Visokog savetodavnog odbora OSBÜK-a i član izvršnog odbora ÜSIMP, te dr. Murat Yülek, osnivač i rektor Ostim tehničkog univerziteta koji je ujedno i moderirao ovaj panel.
Mesić je podelio svoja iskustva iz regiona, te naglasio da je regija Zapadnog Balkana zavisna od investicija drugih ekonomija, ali je isto tako zavisna od zajedničke političke i poslovne saradnje.
„Razvoj koji ide u pravcu podele globalne ekonomije bi vodio ka katastrofi, te je potrebno da tražimo prilike i jačamo ekonomske i političke saradnje. Potrebno je više napora da zemlje stvore snažnu regionalnu sinergiju. Ljudi na Balkanu cene mir, razvoj i saradnju, te ćemo jedino na taj način biti na dobitku.“, izjavio je Mesić.
Regionalne ekonomije treba da nastave put solidarnosti kako bi prevazišle globalne ekonomske posledice. Zoran Zaev rekao je da je odgovor na COVID-19 pandemiju, zajedno sa ruskom agresijom na Ukrajinu, jedna od glavnih tema koja se odražava na BiH i regiju.
„Ove krize pogađaju naše zemlje i naše partnere. Pozivam na regionalnu saradnju koju stavljam na prvo mesto, zato podržavam proces kreiranja jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu. Vreme je da se brendira i promoviše region u njegovom punom potencijalu. Zapadni Balkan ima veliki potencijal za kreiranje alternativih izvora energije, atraktivni smo za velike globalne investitore koji ulažu u ovakve projekte. U vremenima kriza, štrajkova i blokada, dijalog je jedino rešenje.“, rekao je Zaev.
Dobra usluga, kapital i radna snaga treba da imaju protok. Pojedinačne zemlje Zapadnog Balkana su male da bi samostalno nastupile, te je nužno udruživanje snaga.
Sandrine Friscia, predstavnica Evropske investicione banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru je rekla kako je zabeležen porast BDP-a na Zapadnom Balkanu, ali da inflacija, uzrokovana nizom faktora, i dalje raste.
„U svim zemljama su cene hrane porasle, a došlo je do poremećaja i u trgovinskoj razmeni i novim investicijama. Zapadni Balkan se suočava sa novim izazovima, te se moraju preduzeti mere u energetskom sektoru. Ipak, privreda je zabeležila porast od 7,1%, a BiH ima nizak javni dug. Prema MMF-u očekuje se rast BDP-a narednih godina. Ubrzanje reformi i dobijanje statusa kandidata u EU privući će nove investicije. S krizama dolaze i prilike za jačanje veza u regionu. Spremni smo pomagati Bosni i Hercegovini u digitalnoj transformaciji i izvorima obnovljive energije.“, kazala je Friscia.
Šekib Avdagić, predsednik Istanbulske trgovinske komore (ITO) rekao je kako je pandemija uticala na privredu, ali je ukazala i na sve nedostatke u ekonomijama i politikama zemalja Zapadnog Balkana.
„Samo zemlje koje imaju dobar socijalno-ekonomski statut u svetu imaju dobru perspektivu. U post-covid svetu „nearshoring“ se pojavio kao alternativa. Za kompanije je najvažnije da su fleksibilne, te da se prilagode novim uslovima“, istakao je Avdagić.
Ahmet Albayrak, izvršni potpredsednik banke Kuveyt Turk je govoreći o pandemiji i njenom uticaju na ekonomsku krizu izjavio da je potrebno dodatne napore uložiti i u socijalne aspekte društva.
„Ovo su prilike u ljudskom smislu. Pored finansijskih, potrebno je da uložimo i humanitarne napore i da podržimo društvo i građane.“, rekao je Albayrak.
Zain Al-‘Abidin ibni Tuanku Muhriz, osnivač i predsednik Instituta za demokratiju i ekonomske odnose (IDEAS) iz Malezije istakao je digitalnu evoluciju koja se događa na terenu i njen značaj na ekonomski oporavak nakon pandemije. Naglasio je važnost jakih domaćih institucija koje su od vitalnog značaja.
„Rešenja koja možemo ponuditi su veliki industrijski centri sa velikim brojem članova. U Turskoj takvi centri nude i usluge obrazovanja i zdravstva. Smatram da je Sarajevo Business Forum dobra platforma i prilika da ponudimo zajednička rešenja. Želimo da sa institucijama u BiH uspostavimo saradnju, a posebno nas zanima sektor drvne industrije, rešenja obnovljive energije, te razvoja novih tehnologija.“, rekao je Orhan Aydin, član odbora Agencije za razvoj Ankare i član Vijeća za visoko obrazovanje TOBB.
Sarajevo Business Forum 2022. nastaviće se drugi dan 12. maja u Hotelu Hills, gde su planirani tematski paneli, sponzorske prezentacije i poslovni b2b sastanci i promocija investicionih projekata i poslovnih prilika kandidovanih za 11. SBF 2022.
Foto: SBF
