Više od deset godina Veljko Krstonošić član je Demokratske stranke, koja je kako kaže, devedesetih godina bila jedino svetlo na kraju tunela i kojoj se priključio sa željom da se u našem društvu izgrade novi odnosi na načelima socijalne pravde i jednakih šansi za sve. Kandidat za gradonačelnika Novog Sada, dr Krstonošić podelio je sa nama svoju viziju, planove kao i mišljene o nekim spornim odlukama koje je donela aktuelna vlast u Novom Sadu.
Kada ste počeli da se bavite politikom i koji su bili Vaši ciljevi kad ste postali član Demokratske stranke?
– Politika me je oduvek interesovala. Na prvoj godini studija priključio sam se studentskim protestima protiv tadašnjeg režima. Od tada sam bio simpatizer Demokratske stranke, a formalno sam postao član 2004. godine. Mogu reći da sam na neki način i odrastao u Demokratskoj stranci. Ako se prisetite kako se živelo u Srbiji devedesetih godina prošlog veka, verujem da ćete i sami lako shvatiti zašto sam se tada politički angažovao. U vreme Miloševićeve vlasti, Demokratska stranka bila je svetlo u tunelu i nada da se u našem društvu mogu izgraditi novi odnosi na načelima socijalne pravde i jednakih šansi za sve. Demokratska stranka hrabro se suprotstavila ratno-huškačkoj politici režima i bila jedna od najvećih žrtava režimske propagande. Smatrao sam tada da je i moja dužnost da se suprotstavim vladavini zla, laži i mržnje. Verovao sam tada da će evropska politike Demokratske stranke na kraju ipak pobediti i da će Srbija 2016. godine uveliko biti punopravna članica Evropske unije. Politika, dakle, nije bila moj cilj, već samoodbrambeni refleks. Bio sam student, voleo sam fakultet i struku koju sam izabrao. Želeo sam da se bavim svojim pozivom i naukom i u godinama koje su usledile struka i nauka bile su moj prvi izbor. Nažalost, našim društvom danas dominiraju one iste političke snage koje su nas u poslednjoj deceniji prošlog veka gurale u mržnju, ratove i poraze. Demokratska stranka prolazi onu istu golgotu progona, osude, klevetanja i to je odgovor i na nepostavljeno pitanje zašto sam i danas u politici.
Nosilac ste liste DS-a u Novom Sadu i kandidat za gradonačelnika Srpske Atine. Šta je to što biste prvo uradili kada biste se našli na mestu prvog čoveka Novog Sada?
– U Novom Sadu potrebno je mnogo toga promeniti i ispraviti u cilju poboljšanja života građana. Neke od ključnih stvari koje bismo moji saradnici iz “Tima za Novi Sad” i ja uradili ukoliko posle 24. aprila budemo učestvovali u upravljanju gradom nalaze se u našem predizbornom programu. Lista Demokratske stranke na izborima za Skupštinu grada i ja kao njen nosilac jedini nastupamo u predizbornoj kampanji sa jasnim i napisanim programom u kojem su definisani principi u upravljanju gradom i mere koje stručna i odgovorna gradska vlast može preduzeti kako bi ponovo pokrenula ciklus razvoja Novog Sada i unapredila kvalitet života u gradu. Ključna stvar u tom programu jeste iskreno i čvrsto zalaganje za promenu koncepta upravljanja gradom. Odričemo se partijskog modela upravljanja javnim poslovima i promovišemo princip stručnosti i transparentnosti. Dakle, kao gradonačelnik Novog Sada bih od prvog do poslednjeg dana mandata sprovodio predizborni program svoje stranke u čijem pisanju je učestvovalo više od 300 ljudi, među kojima je više desetina univerzitetskih profesora, doktora nauka i stručnjaka iz različitih oblasti.
U kojem smeru treba razvijati ekonomiju, privredu, kulturu i ostale sfere važne za funkcionisanje Novog Sada, kako bi se unapredio kvalitet života Vaših sugrađana?
– U smeru suprotnom od onog kojim to neuspešno pokušava sadašnja vlast. Naš najveći problem je izuzetno visoka nezaposlenost, ali se taj problem ne može rešiti jednim potezom, nekakvom magijom ili čudom, kakva nam stalno najavljuje i obećava sadašnja vlast. Problem nezaposlenosti neće rešiti nikakva neočekivana sila ili to što ćete uzeti novac od osiromašenih građana Novog Sada i dati ih dvema bogatim stranim kompanijama da one otvore nova radna mesta. U narodu se za takve poslove nekad govorilo “skuplja dara nego mera”. Nama ne trebaju “lovci na subvencije” koji rade u jednom mestu dok im lokalna ili državna vlast pokrivaju troškove poslovanja, već ozbiljne firme koje će ovde uložiti svoj i novac i znanje. Nisu nam potrebne nove industrijske zone, kad nam i postojeće zvrje prazne i napuštene. Pa jeftinije je oživeti postojeće radne zone nego graditi nove, na močvarnom zemljištu pored autoputa! Novom Sadu je potrebna strategija privrednog razvoja u kojoj će se jasno definisati prioriteti i mehanizmi pomoću kojih će se podsticati ekonomski razvoj. Gradska vlast u kojoj bi učestvovala Demokratska stranka formirala bi poseban agrarni fond pomoću kojeg bi podsticala razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije, kao i mašinske i hemijske industrije koje prate poljoprivredu. Razvili bismo gradsku robnu marku “Novosadsko je najbolje” pod kojom bismo za građane Novog Sada, ali i drugih delova Srbije, obezbedili domaću i, što je danas vrlo važno, zdravu hranu. Pomogli bismo dalji razvoj IT sektora i obrazovanja s ciljem da Novi Sad postane regionalni centar znanja. Ravnopravan tretman bi imale i domaće i strane firme, bez tajnih ugovora ili privilegovanih partnera. Podržali bismo ugostiteljski i turistički sektor, a najznačajniji impuls u toj oblasti dalo bi uređenje podgrađa Petrovaradinske tvrđave i njegovo pretvaranje u veliki kulturno- turistički centar na Dunavu. Demokratska stranka je u mandatu 2008-2012. godina promovisala taj projekat i preduzela neke konkretne korake u njegovoj realizaciji, ali je sve to zaustavljeno dolaskom nove gradske administracije. Mi ćemo se tom strateškom projektu vratiti kad ponovo budemo učestvovali u upravljanju gradom.
Na koji način biste restrukturisali javno komunalna preduzeća u Novom Sadu?
– Promena modela upravljanja gradom podrazumeva i reformu gradske uprave i javnim preduzeća. To se ne može odvojeno posmatrati. Smanjićemo broj postojećih gradskih uprava za trećinu i administraciju učiniti efikasnijom i jeftinijom. Pojedina javna preduzeća ćemo integrisati u jedno i promeniti im poslovnu orijentaciju. Umesto da čekaju pare iz gradskog budžeta, ta preduzeća će biti osposobljena da sama zarađuju. Proces smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzećima, koji je naravno neizbežan, vodićemo postepeno, bez lomova, prisile i ugrožavanja bilo čije egzistencije. Najveća besmislica u koju sadašnja vlast pokušava da nas ubedi jeste to da se ekonomija može razvijati u uslovima smanjenja plata i penzija, odnosno siromašenja građana. Reforma javnog sektora i javnih komunalnih preduzeća mora biti u funkciji razvoja, a ne daljeg siromašenja.
Kako komentarišete rasprodaju gradskih parcela, rušenje starog gradskog jezgra i ubrzano menjanje izgleda grada?
– To je jedna od tema koju kao odbornik u Skupštini Grada često komentarišem u poslednjih godinu dana. Urbanistička politika jedan je od najvažnijih “alata” kojim raspolaže neka lokalna samouprava, a sadašnja gradska vlast je taj “alat” dala u ruke nekolicini svojih investitora koji, u skladu sa svojom neograničenom željom za brzom i lakom zaradom, menjaju urbanističke planove i uslove gradnje. U svim novousvojenim planovima uvišestručena je spratnost i površina objekata, a smanjene su zelene površine, prostori za parkiranje i sve ostalo što život u urbanoj sredini čini humanijim. “Skinuta” je zaštita sa više objekata čime je izrečena smrtna presuda vrednom graditeljskom i kulturnom nasleđu, poput zgrade predratne Komunalne banke u bloku kod Glavne pošte ili starih kuća od trske u ulici Kraljevića Marka. Ukoliko se u budućem periodu u Novom Sadu bude gradilo u skladu sa urbanističkim planovima i uslovima koje je propisala sadašnja gradska vlast, Novi Sad već za nekoliko godina neće ličiti na sebe. Grad u kojem smo odrastali, koji poznajemo i volimo, nestaće zauvek u rušilačkom pohodu ljudi koji su nezasluženo preuzeli upravu 2012. godine. Novi Sad će se od Srpske Atine pretvoriti u Srpsku Palmiru, sasvim nalik onoj sirijskog Palmiri, koju su takođe razorili neki ljudi koji ne razumeju ni duh ni kulturu ni, uopšte, smisao stvaranja i čuvanja. U situaciji kada nestručni, nesposobni i zlonamerni ljudi preuzmu institucije sistema, rasprodaja preostalog gradskog građevinskog zemljišta je takođe izvesna posledica. Aktuelnoj gradskoj vlasti žuri se da pre izbora rasproda sve što može rasprodati, kako bi namakla pare za propale poduhvate i lažna obećanja.
Zaposleni ste u Zavodu za farmaciju pri Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Kakvo je po Vašem mišljenju stanje u zdravstvu danas? Koje su to reforme koje se moraju sprovesti radi boljeg položaja medicinara a samim tim i pacijenata koji u Novi Sad kao medicinski centar cele Vojvodine pristižu iz svih krajeva Pokrajine?
– Predajem na Medicinskom fakultetu, ali po struci nisam lekar. Diplomirao sam na Tehnološkom fakultetu smeru farmaceutsko inženjerstvo, gde sam kasnije i magistrirao i doktorirao. Od 2004. godine zaposlen sam na Zavodu za farmaciju Medicinskog fakulteta gde sam trenutno vanredni profesor. Međutim, smatram da ne morate biti lekar ili stručnjak iz srodnih grana da biste videli da je stanje u našem zdravstvu izuzetno loše. Zdravstvo je verovatno najvažnija grana u tzv. sektoru javnih usluga, jer nam je medicinska pomoć potrebna svima i to čitavog života. Ne moramo svi da studiramo ili služimo vojsku, ali kod lekara, neko manje a neko više, svi moramo. Srbija je, nažalost, visoko centralizovana zemlja i lokalna samouprava ne raspolaže dovoljnim ovlašćenjima za “intervenciju” u zdravstvu, ali ozbiljna, odgovorna i stručna lokalna vlast, a dosadašnja vlast u Novom Sadu nije ništa od toga, ima načina da unapredi zdravstvenu zaštitu u lokalnoj zajednici. U Novi Sad se svake godine doseli više od 10.000 odraslih ljudi. Tim ljudima potrebni su i stanovi i posao i mesta u vrtićima i školama za decu, ali i lekari. Postojeća mreža ambulanti “Doma zdravlja” napravljena je u vreme kada je Novi Sad imao znatno manje stanovnika i ona više ne može da zadovolji potrebe ovolikog grada. Potrebne su nove ambulante, ali i rešavanje pitanja tzv. sekundarne zdravstvene zaštite. Pokrajinska bolnica i instituti u Kamenici preopterećeni su i tamo leže pacijenti iz svih delova Vojvodine, zbog čega lokalna samouprava mora razmišljati o tome kako da zbrine Novosađane. Ukoliko posle izbora 24. aprila Demokratska stranka bude učestvovala u gradskoj vlasti, za nas će jedan od prioriteta biti otvaranje Gradske bolnice. To je i jedno od naših predizbornih obećanja i jedna od važnih stavki u našem programu za Novi Sad.
Rođeni ste u Kikindi, ali ste većinu svog života proveli u Novom Sadu. Šta za Vas predstavlja Novi Sad i šta je ono što najviše volite u našem gradu?
– Rođen sam u Kikindi i moji su poreklom iz Banata, ali sam čitav svesni deo svog dosadašnjeg života proveo u Novom Sadu. Naravno, volim Kikindu i nipošto je se ne odričem, ali je ta ljubav više zasnovana na fikciji nego na nečem konkretnom, “opipljivom”… Bio sam jako mali kad smo se doselili u Novi Sad i uopšte se ne sećam perioda kad je naša porodica živela u Banatu. Odrastao sam na Limanu i sva iskustva i znanja o svetu koji nas okružuje, društvo i sećanja – sve mi je u Novom Sadu. Ako kažem da mi je sve u Novom Sadu, jasno vam je odmah i koliko mi znači ovaj grad. U Novom Sadu volim i ljude i neka mesta i stari novosadski duh. Zato sam spreman da se svim srcem borim da taj duh sačuvamo i da Novi Sad ponovo bude pravedan i slobodan grad i mesto u kome je život dostojan čoveka.
Autor: Bojana Šević
Foto: Privatna ariva
