Dramski prikaz „Naša savremenica Savka Subotić“, o ovoj našoj znamenitoj sugrađanki, napisala je dr Gordana Stojaković, a tekst će govoriti Milena Šijački Bulatović, prvakinja SNP u penziji, i Gordana Stojaković, autorka teksta i doktor nauka iz interdisciplinarne oblasti rodne studije. Predstava će biti odigrana u prostoru Muzeja grada Novog Sada u okviru izložbe “Govor šara – Ćilimi iz zbirki Muzeja grada Novog Sada”, autora višeg kustosa Dušanke Marković.
Tekst je nastao na osnovu prepiske Savke Subotić, žene čije je delo evropska kulturna javnost okarakterisala kao izuzetno. Zbog svog rada odlikovana od strane ruskog i srpskog dvora i birana je za prvu predsednicu Srpskog narodnog ženskog saveza, Kola srpskih sestara i Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosadkinja, ali i za počasnog člana gotovo svih ženskih udruženja toga vremena. Nadimak Der Mutter ihres Volkes (narodna majka) je dobila zahvaljujući retoričkom daru i govoru u bečkom Naučnom klubu 1910. godine.
Savka Subotić (1834-1918) supruga dr Jovana Subotića, potiče iz poznate novosadske porodice Polit-Desančić. Izuzetnog obrazovanja, posvetila se predanom radu na promovisanju srpske tekstilne radinosti koju je izuzetno cenila pružajući podršku tkaljama i veziljama iz gradova, a još više sa sela. Savka je sakupljala narodno blago i bavila se proučavanjem i tumačenjem ornamenata na tkaninama. Zalagala se za kvalitetno obrazovanje devojaka i osnivanje viših devojačkih škola, kao preduslova za njihovu kvalifikaciju za nova zanimalja. Kao učena Srpkinja, obilazila je sela, išla od tkalje do tkalje te ih redom učila i upućivala kako da što bolje i sebi i narodu svome osvetlaju obraz. Na taj način ova vredna pregatorka …podigla je srpsku narodnu rukotvorinu do umetničkih visina.
Značajan doprinos razvoju i prezentaciji srpskog ćilimarstva Savka Subotić je dala, kako delom O našim narodnim tkaninama i rukotvorinama, tako i radom na afirmaciji i reformisanju seoskih tekstilnih rukotvorina i angažmanom na nekoliko svetskih izložbi. Njen rad se nije svodio samo na prikupljanje i obradu proizvoda narodne tekstilne delatnosti, nego je nastojala da, koristeći znanja i veštine u izradi platna, ćilima i odevnih predmeta koje su seoske žene već posedovale i prilagođavanjem narodnih motiva i dizajna modernim evropskim standardima i trendovima, sačuva ovu tradicionalnu delatnost od nestajanja pod najezdom industrijskih proizvoda. Savka Subotić je u drugoj polovini 19. veka osmislila i na originalan način u delo sprovela plan ekonomskog osnaživanja žena. Osavremenjivanjem ženskih delatnosti želela je podići porodični standard, poboljšati status žene kao tvorca rukotvorina, a sve to u službi jačanja nacionalne ekonomije i nacionalne kulture. Savka je bila pionir, promoter i autor „srpskog stila“ ili „srpskog salona“ u enetrijernom uređenju kuće tekstilijama narodnog rukotvorstva u kome je ćilim imao značajno mesto. Zahvaljujući njoj ubrzo srpske rukotvorine, kao rariteti nalaze svoje mesto u nemačkim, austrijskim i mađarskim salonima i postaju deo fundusa brojnih kolekcionara
Storija o Savki Subotić biće odigrana u četvrtak, 12. mart 2015. godine sa početkom u 13 časova u Zbirci strane umetnosti, Dunavska 29 Novi Sad.
Ulaz je besplatan!
Autor: NsHronika.rs
