U ponedeljak, 2. marta u 19 časova, u knjižari “Bulevar Books” u Novom Sadu o romanu Glad sa Džamalom Uarijašijem razgovaraće Vladislava Gordić Petković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i književna kritičarka. Autor će potpisivati knjige.
U sredu, 4. marta od 17 do 19 časova na Sajmu knjiga u Novom Sadu održaće se promocija knjiga Džamala Uarijašija “Glad” i Borislava Čičovačkog “Crni kos”, a po polju božuri. Sa piscima će razgovarati književni kritičar Dragan Babić.
Akademska knjiga iz Novog Sada uskoro će objaviti roman holandskog pisca Džamala Uarijašija Glad u ediciji „Savremeni roman“. Roman je s holandskog jezika preveo Srđan Nikolić.
Džamal Uarijaši (Jamal Ouariachi, 1978), rođen je u Amsterdamu. Završio je psihologiju na Univerzitetu u Amsterdamu. Prvi roman Uništenje Prospera Morela objavio je 2010. godine. Roman Nežnost (2013) bio je nominovan za Književnu nagradu banke BNG i belgijsku književnu nagradu „Zlatna sova“. Za roman Glad dobio je Evropsku nagradu za književnost 2017. godine.
Kroz prizmu pedofilije Džamal Uarijaši u romanu Glad obrađuje temu građanskih sloboda i prava, poslednjih decenija veoma popularnu u evropskoj literaturi. Kroz priču nas vode dva naizgled potpuno različita lika: erudita, intelektualac i humanitarni radnik Aleksander Laslo i njegova bivša devojka, dvadeset godina mlađa i u intelektualnom smislu pomalo površna novinarka Aurelija Lindeboum.
Uarijaši je uspeo da stvori upravo ono čemu svaka dobra literatura i umetnost teže: izvukao je čitaoca iz pasivne uloge konzumenta i prinudio ga na misaoni proces, ma kako on neprijatan, bolan i razoran bio. Ova knjiga, čiji se površinski sloj oslanja na pitanja koja društvu postavljaju pedofilske sklonosti pojedinaca, zapravo nema suštinske veze sa samom pedofilijom. Čim se zagrebe ispod te površine, ona postaje traktat o drevnim i dubokim principima koji ljude čine ljudima, od „borbe ili bežanja“, evolucijom stečenog odgovora tela na opasnost, preko ljubavi, posvećenosti i žrtvovanja, sve do najviših civilizacijskih dostignuća što je naša vrsta uspela da stvori, a potom i da selektivno zaboravi.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
