Satira kao oružje od papira. Bila bi to lapidarna eksplikacija postavke, „Rat i humor“, autora, dugodecenijskog novinara Radio Beograda, Vladimira Čeha i dr Milana Ristovića, upriličena u „združenoj akciji“, NVO Instituta za istoriju oglašavanja, američke ambasade i Muzeja Vojvodine, u Novom Sadu, gde je izložba otvorena netom pre nedelju dana.
Postavka „Rat i humor“ pokušava da problematizuje uticaj humora i satire u štampanim medijima, tokom Prvog (Velikog) svetskog rata, kroz izlaganje istorijskih dokumenata, novinskih članaka, časopisa, magazina, plakata i razglednica.
Satirični magazini i tzv. „rovovske novine“ koje su pisali srpski vojnici sa Solunskog fronta, ali i američki, britanski, ruski, italijanski, te pripadnici oružanih snaga francuske vojske, čine okosnicu postavke „Humora i rata“.
U istoriji veština i taktika ratovanja, Veliki rat se drži „ratom štampanih medija“… Drugi svetski rat se smatra ratom radija, dočim su savremeni ratni sukobi, tzv. krizna žarišta danas, prepušteni „raljama“ i „kablovima“ društvenih mreža, televizije i globalne supremacije, interneta.
Nemački izdavač Maksimilijan Herder tvrdio je da niti jedna publikacija nema takav efekat na javno mnjenje poput ilustoravnog satiričnog časopisa. Na jednom predavanju u Beču, o štampanim medijima 1914. godine da je jedna od popularnih „strategema“ za vođenje rata i ta koja veli da su u ratu potrebne tri vrste naoružanja- papirno, gvozdeno i naoružanje u zlatu.
Karkaturisti su izbijanjem Velikog rata (ali i u opšte) stavljani u poziciju da ne kritikuju više „svoje“, nego da se kao lojalni, patriotski orjentisani građani, okrenu kritici „drugih“. Na taj način u ratu, je naravno, stradavala – istina. Humor je upotrebljavan i zloupotrebljavan. Zloupotrebljavala ga je kolektivno država, kako saznajemo iz prvog i poslednjeg broja „fanzina Rat i humor“ koji su objavili autori i organizatori postavke, kao svojevrsni prateći materijal i „teezer“ za predstojeći Katalog izložbe koji će svoju promociju, imati o zatvarajućem danu postavke. Shizoidno i „izmešteno“ stanje rata države su zloupotrebljavale podstičući patriotizam i podizanje morala, dočim su ga vojnici i poneki satiričari, koristili pojedinačno, braneći se od državnog uticaja, (slično Koraksovoj karikaturi društva protivu vladajućih elita, danas).
U ime Muzeja Vojvodine, na svečanoj ceremoniji otvaranja postavke „Rat i humor“, prisutne je pozdravila zamenica direktora referentne muzeološke ustanove u Vojvodini, mr Tijana Stanković-Pešterac, dočim je Timoti M. Stendart, savetnik američkog ambasadora Gofrija, zadužen za medije i kulturu, izrazio zadovoljstvo što je mnogobrojna publika, nakon beogradske promocije u Nacionalnoj biblioteci Srbije, u prilici i u Novom Sadu da se susretne sa neobičnim artefaktima vezanim za propagandu u ratu.
Govoreći o motivima, uzrocima i ishodištima postavke „Humor i rat“, jedan od njenih autora, Vladimir Čeh, rekao je među ostalim:
– Snagu uticaja karikature, i samim tim, i štampanih medija u Velikom ratu, najbolje oslikava izjava korumpiranog političara, koji je neretko bio žrtvom američkog karikaturiste Tomasa Nasta, sa kraja 19. stoleća i koji je rekao: „Nije me briga za tekstove u novinama. Moji glasači i onako ne znaju da čitaju.Brinu me karikature, jer ne mogu da ih sprečim da gledaju u slike.“
Zvuči nekako poznato i aktuelno ?!
Interaktivnu i u mnogim segmentima neobrađenu ovim tekstom, izložbu „Rat i humor“, možete pogledati do 18. februara, za kada je zakazana i promocija Kataloga izložbe, koja će se takođe, imati za dogoditi u Muzeju Vojvodine.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Muzej Vojvodine
