Koncert Orkestra harmonika Akademskog kulturno-umetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu “Sonja Marinković” kojim je sinoć, pred punom dvoranom novosadske Sinagoge otvoren Internacionalni festival harmonike i kamerne muzike “Euforija”, pomerio je granice i dirnuo srca svih prisutnih strašću i neprikosnovenim umećem više od 40 individua koje su na sceni disale kao jedno.
Sa tradicijom dugom više od šest decenija, ovaj ansambl jedan je od pionira u borbi za koncertnu emancipaciju harmonike na prostoru bivše Jugoslavije, a jučerašnjim impresivnim jednoipočasovnim muziciranjem na čelu sa dirigentom prof. Goranom Penićem, definitivno je razbio predrasude koje su godinama definisale harmoniku kao jednoobrazni instrument isključivo folklornih i tradicionalnih melodija.
Manifestaciju osmišljenu kao platformu za muzički izraz talentovanih mladih harmonikaša i pozicioniranje umetničke harmonike, otvorila je predsednica organizacionog odbora festivala, Dragana Kuzmanović izrazivši zadovoljstvo i čast što priča ovog projekta počinje na mestu odakle su svi veliki festivali našeg grada započeli svoj put, ali i nadu da će i njihov put biti podjednako uspešan.
Vanja Vučenović, član Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada, koje je prema rečima organizatora prepoznalo njihov entuzijazam i podržalo njihovu viziju, pozdravio je potom prisutne rekavši da je puna Sinagoga jasan dokaz da je kultura jača od svih vremenskih nepogoda i neprilika koje su sinoć pretile da ugroze ovaj događaj i početak važne manifestacije.
– Ponosan sam zbog činjenice da se Novom Sadu vraća još jedan značajan festival, još jedna značajna manifestacija koja će u budućnosti na najlepši mogući način promovisati umetničku muziku i umetnost harmonike koja je na ovim prostorima imanentna. Čast mi je što možemo da kažemo da smo grad svetskih šampiona kada je o harmonici reč, i mi se uvek, na svakom mestu, hvalim tom činjenicom. Smatramo da je Orkestar harmonika AKUDUNS “Sonja Marinković” pravi ponos Grada Novog Sada, a Gradska uprava za kulturu će umeti to na najbolji mogući način da ceni, kao što će ceniti i značaj i domašaj ovog festivala, i u narednim godinama nastojati da maksimalno pojača podršku istom, ne bi li proneli i ukazali na važnost harmonike, ne samo kod nas, već i na međunarodnom planu – rekao je Vučenović, i dodao da je Orkestar harmonika svakako značajan segment i faktor u nastojanju Grada da osvoji titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine.
Nakon još jednog, kratkog obraćanja rektora Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušana Nikolića, koncert je počeo “Uvertirom” Stevana Divjakovića koja je pre samo nekoliko dana doživela premijeru na dvanaestom World Music festivalu u Insbruku, i neobičnom teatralnošću melodije koja je najavila maestralno umeće i pojedinaca na sceni ali i ovog instrumenta, postavila temelje i obećanje sjajne muzičke večeri.
Ansambl Orkestra harmonika, čuven po izuzetnoj usviranosti i uvežbanosti, i tradiciji izvođenja koncerata napamet kako bi se ostvario potpun i nabolji mogući kontakt sa dirigentom i suštinom melodije i emocije koju nosi, nizao je potom “Slike sa izložbe” Modesta Musorgskog, bojeći jasne konture dela ovog kompozitora bogatim zvukom našeg tradicionalnog instrumenta.
Dirigent je poput rok zvezde, neporecivom strašću i neosporivom harizmom predvodio sastav predanih talentovanih umetnika dovodeći atmosferu do usijanja, da bi je potom vešto pretapao u nežnu i milozvučnu melodiju neizmenično ostavljajući publiku zatečenu snagom muzike i opijenu nizom lakih nota.
Ples muzike i duše svakog pojedinca u prostoriji bio je gotovo opipljiv, a veza između profesora Penića i harmonikaša magična. Mimika i pokreti tela muzičara jasno su prenosili ljubav i predanost svakog člana ovog sastava, iznoseći na površinu dubinu proživljenih emocija koje je muziciranje nezadrživo oslikavalo na njihovim licima, ali i rukama koje su nezaustavljivo, pune zanosa, nastavljale da pletu niti čudesnih melodija i priča.
Izvođenje poslednje numere zvaničnog programa, “Danzon no.2” Artura Markeza, koja je u ritmu tanga a sa primesama Kube u sebi zavela prisutne i podigla Sinagogu na noge, publiku je vezalo za klupe ovog zdanja i onemogućilo kraj susreta u planirano vreme, te je usledio bis od još dve kompozicije na zadovoljstvo i izvođača i posmatrača.
Nezamislive širine i nepregledna muzička prostranstva koje ovaj instrument nudi spoznaja je i rezultat prave male umetničke revolucije koja se sinoć zbila. Svi zainteresovani i zaintrigirani ovim nesvakidašnjim iskustvom imaće priliku da i sami prožive atmosferu ovog festivala, večeras u 20 časova, u svečanoj sali Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”.
Autor: Marija Milošević
Foto: Memo workshop
