Izložba “Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana“, autora prof. dr Zvonka Makovića, biće otvorena u četvrtak, 16. novembra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
Na otvaranju će govoriti upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, prof. dr Jasna Jovanov i autor prof. dr Zvonko Maković, a izložbu će svečano otvoriti Nj. E. Gordan Bakota, veleposlanik Hrvatske u Srbiji.
Program će početi u 19 časova. Postavka se može pogledati do 24. decembra.
Projekat “Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana” započeo je izlaganjem umetnikovih dela u Galeriji Klovićevi dvori (Zagreb) krajem 2016. godine, među kojima i slika iz kolekcije Pavla Beljanskog.
Izložba u Novom Sadu obuhvatiće izbor od 34 ostvarenja Ignjata Joba u saradnji sa autorom prof. dr Zvonkom Makovićem i Modernom galerijom u Zagrebu. Uz izabrane umetnine iz institucija Hrvatske, kao što su kao što su Moderna galerija (Zagreb), Galerija umjetnina (Split), Muzej moderne i suvremene umjetnosti (Rijeka) i iz porodične zaostavštine, postavka će obuhvatiti i dostupne slike iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i dela iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložbeni materijal će biti dopunjen reprodukovanom dokumentacijom o umetniku i predmetima iz porodične zaostavštine, izloženih u posebnom segmentu postavke.
Razdoblje Jobove pune slikarske snage bilo je vrlo kratkog veka, svega nekoliko godina. U njegovom delu se u kontekstu vremena lako prepoznaje pripadanje jednoj hibridnoj poetici koju u bitnoj meri determinišu pojačana ekspresivnost i maksimalno poverenje u snagu boje. Ono što Jobovu umetnost čini autentičnom, jedinstvenom i velikom, to je način kojim je on uspevao neposredno viđene fragmente stvarnosti utkati u svet svojih slika. Slikanje se kod Joba vrlo često svodi na spontano i brzo registrovanje krajnje euforičnih i raspojasanih raspoloženja u obližnjoj seoskoj krčmi, na narodnom veselju i drugim sličnim mestima. S neskrivenim realističkim afinitetom on zahvata mnogobrojne, naoko nebitne detalje. Međutim, nikada mu sam svet nije bio glavni cilj ni pripovedanja, ni slikanja. Brzim i sigurnim potezima hvata glavne tačke događanja, a urođenim osećajem za sintezu postiže krajnju uverljivost. Prepuštanje potpunoj slobodi i osećanje te slobode bitne su osobine koje ga izdvajaju iz širokog kruga kolorističkog ili “drugog” ekspresionizma toga vremena.
Izvor: 021.rs
Foto: SZPB
