Koncert pianistkinje Evelin Berezovski (Rusija/Engleska) i Novog simfonijskog orkestra “Makris” pod dirigentskom upravom maestra Predraga Goste (SAD/Srbija) održaće se u nedelju 19. februara u 20 časova u Sinagogi u Novom Sadu.
Na koncertu će publika imati nesvakidašnju priliku da čuje uživo kompozicije koje su korišćene u kultnim filmovima “Sjaj” (S. Rahmanjinov: Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu) i “Bal na vodi” (G. Diniku: Hora Staccato).
Program:
D. Kabalevski: Uvertira iz opere Kola Brenjon
S. Rahmanjinov: Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu
A. Simić: Grad u kojem je stalo vreme
A. Hačaturijan: Valcer iz svite Maskarada
G. Diniku: Hora staccato
A. Makris: Moto perpetuo
Informacije o koncertu i prodaja ulaznica možete dobiti u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2/II, tel.021/452-344), radnim danima od 8 do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja programa.
On-line rezervacije na: www.muzickaomladina.org
Cena karte: 500,00 dinara
EVELIN BEREZOVSKI je rođena u Moskvi 1991. godine. Sa pet godina je počela da svira klavir, a sa sedam da pohađa časove u Perslovoj školi muzike. Studirala je na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu s Hamišom Milnom (Hamish Milne), s Eliso Virsaladze u Italiji, a trenutno studira na fakultetu “Ecole Normale Cortot” kod prof. Rene Šeresevske.
Evelin javno nastupa od svoje sedme godine, a prvi put svira s orkestrom s 11 godina izvodeći Mocartov Klavirski koncert K. 415. Nastupala je u salama Vigmor hola, Centra “Southbank” i bivše crkve “St. John’s Smith Square” u Londonu, kao i u dvoranama u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Belgiji, Norveškoj, Rusiji i Japanu. Ostvarila je vrlo zapažen nastup svojim resitalom na prestižnom pijanističkom festivalu “Roque d’Antheron”. U februaru 2012. godine dobila je prvu nagradu na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Lanji sir-Marnu; takođe, osvojila je i nagradu publike, nagradu gradonačelnika i studentsku nagradu Pariskog konzervatorijuma. Redovno svira za Radio Francusku, uključujući izvođenja za Svetski dan muzike (Fete de la musique). Evelin je koncerte i resitale imala u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Americi (uključujući izvođenja na festivalu “Lorin Mazel” u Kasteltonu, kao i u Stenvej holu u Njujorku).
Od 2015. Evelin je, pored brojnih resitala širom Evrope, nastupala i s orkestrima među kojima su: londonski “Musical Arts” pod palicom Džona Landora (Johna Landor), sa Simfonijskim orkestrom Eshedea (Holandija) pod vođstvom Japa van Zvedena (Jaap wan Zweden), sa Tokijskim Mocartovim sviračima kojima diriguje Fransoa-Gzavije Rot (François-Xavier Roth), orkestom “Musica viva” i Aleksanderom Rudinom, Tajlandskim simfonijskim orkestrom i Severnočeškim filharmoničarima, oba pod upravom islandskog dirigenta Gudnija EmIlsona (Emilsson), kao i s Letonskim nacionalnim simfonijskim orkestrom. Budući angažmani obuhvataju resitale i koncerte u Palati lepih umetnosti u Briselu, u pariskoj sali “Cortot”, kao i druge koncerte serijale po Evropi.
NOVI SIMFONIJSKI ORKESTAR “MAKRIS” svoj prvi koncert priredio je pre nešto više od dve godine – 31. januara 2015. Osnivač i umetnički direktor orkestra je dirigent Predrag Gosta, a orkestar okuplja prvenstveno mlade talente i ujedno je zvaničan orkestar Nove beogradske opere (osnovane marta 2014). Ovaj ansambl deluje pod pokroviteljstvom Fondacije “Makris” iz SAD-a, te stoga nosi ime američkog kompozitora grčkog porekla Andreasa Makrisa (1930–2005). Fondacija “Makris”, sa sedištem u Vašingtonu, radi na očuvanju muzičke zaostavštine Andreasa Makrisa i pomaže razvoj mladih talenata. Zahvaljujući njima, Nova beogradska opera i Studio za ranu muziku dobili su na korišćenje novo italijansko čembalo, kamerne orgulje, barokne timpane i druge instrumente, kombi za prevoz, a više mladih umetnika primilo je školarine koje su im omogućile da se usavršavaju na majstorskim radionicama u Beogradu, Rusiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD-u i Austriji. NSO “Makris” posebnu pažnju poklanja istorijskoj interpretaciji, te zavisno od repertoara svira na savremenim ili istorijskim instrumentima, ili koristi određene elemente koje približavaju interpretaciju vremenu kada je muzika nastala. Orkestru je januara prošle godine časopis Muzika klasika dodelio priznanje “orkestar godine” za njegov rad i zasluge u širenju kulture u Beogradu i u zemlji 2015. godine.
PREDRAG GOSTA je rođen u Beogradu, gde je počeo da svira violinu u svojoj šestoj godini. Osnovne i postdiplomske studije solo pevanja i čembala završio je na čuvenom Koledžu za muziku u Londonu “Triniti”, nakon čega je otišao u SAD na Državni univerzitet Džordžije u Atlanti, gde je završio master studije iz solo pevanja, horskog i orkestarskog dirigovanja. Usavršavao se u Rusiji, Evropi i SAD-u, radeći s dirigentima kao što su Jorma Panula, Gustav Majer, Kolin Meters, Aleksandar Polijaničko, Vladimir Ponjkin, Andrej Anjihanov, Enio Nikotra, Džonatan Bret, Dejan Savić, Milan Načev i drugi. Kao specijalista za muziku 18. veka, Gosta je umetnički direktor baroknog orkestra na istorijskim instrumetnima “Nju Triniti barok” (New Trinity Baroque) u Atlanti, koji važi za jedan od najboljih baroknih orkestara u SAD-u. Godine 2013. je osnovao Baroknu akademiju u Beogradu, a 2014. i Novu beogradsku operu koja za cilj ima da obogati repertoar u regionu i omogući mladim talentima da svoje umeće pokažu na sceni. Kritike uglednih muzičkih časopisa kao što su Gramofon, Opera, Early Music i drugi opisuju Predraga Gostu kao jednog od najharizmatičnijih mlađih dirigenata u SAD-u. Među orkestrima i ansamblima kojima je dirigovao treba spomenuti Londonski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar državne kapele “Glinka” iz Sankt Peterburga, moskovski Ruski nacionalni orkestar, Nacionalnu filharmoniju iz Vašingtona i Beogradsku filharmoniju. Od 2008. godine, kao zamenik dirigenta Nacionalne filharmonije u Vašingtonu, Gosta je debitovao na scenama muzičkih centara “Kenedi” i “Stratmor”. Šef – dirigent je Baleta “Gvinet” u Atlanti od 2006, a predavao je na Koležu “Oksford” i Državnom univerzitetu Džordžije u Atlanti. Objavio je desetak kompakt diskova, uključujući i ce-de s Londonskim simfonijskim orkestrom, kao prvi koji je s prostora bivše Jugoslavije dirigovao ovim prestižnim ansamblom.
Autor: NsHronika
