Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene životom srpskog naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo, evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i naručilac umetničkih dela. Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska umetnost razvijala se u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koje prihvataju i promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangarne tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu.
Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i upoznajte se zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.
Kroz kustoska vođenja vode: dr Aleksandra Čelovski dr Ivana Janjić
Kustoska vođenja održaće se u 13.00 i 17.00 sati.
Izvor: NS Hronika
Foto: Galerija Matice Srpske
