Međunarodni festival savremenog plesa “Tanz Platz“ održava se od 31. avusta do 4. septembra 2022. godine, u SKCNS Fabrici. Ovo je šesto izdanje Festivala, u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, a petodnevni program obuhvatiće plesne performanse i razgovore sa umetnicima, koji dolaze iz Španije, Japana, Švedske, Grčke, Brazila i Srbije.
“Tanz Platz” je manifestacija koja ima za cilj da predstavi mlade aktere na evropskoj plesnoj sceni i tendencije u savremenom plesu. Nastao je uz podršku evropske plesne platforme Aerowaves, u čijem fokusu su mladi i nadolazeći plesači i plesačice savremenog plesa, koreografi i koreografkinje kao i ostali profesionalci koji se bave ovom umetnošću.
Aerowaves je mreža plesnih festivala i pozorišta osnovana 1996. godine koju čine 42 eksperta iz područja savremenog plesa iz 33 države Evrope. Na prvom sastanku u Londonu 1996. godine pristigla su 262 video-zapisa iz 24 zemlje. Od tada započinje prezentacija plesnih izvedbi deset finalista u sklopu Resolution festivala u londonskom pozorištu The Place.
Dvadeset pet godina kasnije, na otvoreni poziv pristiže više od 600 koreografija iz svih delova starog kontinenta, a finalisti, uz sad već tradicionalna izvođenja u Londonu, svoje radove mogu predstaviti i na dodatnih 25 scena širom Evrope. Toliko je, naime, registovanih partnera unutar platforme koju podržava EU od 2014. godine kroz program Kreativna Evropa. Time je broj mogućih prezentacija unutar Aerowaves mreže u jednoj sezoni dosegao više od 100 izvedbi.
Unutar Aerowaves mreže, svake godine u aprilu, u jednom od evropskih gradova održava se i Spring Forward festival, osnovan 2011. godine, kojem je cilj razvoj boljeg razumevanja i senzibiliteta publike na polju plesne umetnosti. U sklopu Festivala organizuju se okrugli stolovi na temu savremenog plesnog stvaralaštva, razgovori s publikom i radionice za buduće plesne kritičare.
Rad mreže Aerowaves počiva na uverenju da se mladi plesni umetnici razvijaju u susretu s publikom i umetnicima iz ostalih zemalja. S druge strane, publika ostaje oplemenjena iskustvom susreta s plesnom umetnošću koja odiše originalnošću i mladalačkom individualnošću.
Ulaz na sve programe je besplatan. Producent Festivala je Studentski kulturni centar u Novom Sadu. Festival su podržali mreža “Aerowaves“, Program Kreativna Evropa Evropske unije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Swedish Arts Council, Kulturradet i EU Japan Fest. Program će biti realizovan u okviru Kaleidoskopa kulture, programskog luka projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“.
Program:
- 31. avgusta 20 sati SKCNS Fabrika
Poslednji severni beli nosorog (ES) / Gaston Core
Reč koreografa: Kada je reporter Njujork Tajmsa, Sem Anderson, saznao za smrt poslednjeg muškog primerka severnog belog nosoroga, odleteo je u Keniju da provede nedelju dana sa poslednja dva preživela primerka pomenute vrste: dve ženke, majka i ćerka, ulazile su u ono što znamo kao „funkcionalno izumiranje“. Kada umru, njihova vrsta više neće postojati. Anderson opisuje svakodnevni život Fatu i Nadžin koje, ravnodušne prema svojoj sudbini, pasu pod suncem rezervata gde će biti čuvane od lovaca, dok ne umru. Ova slika prikazuje život zbog života samog, pošto je jedina funkcija ovih individua da žive, da svedoče o postojanju vrste koja pripada prošlosti. Zamišljam ove ogromne sisare kao užasno krhka stvorenja, njihova tela su nezamenljiva kao delovi živog muzeja. Znajući da će severni beli nosorog nestati sa ove dve jedinke, mi u njima više ne vidimo safari životinje, već ljudska stvorenja, a mi bivamo suočeni sa sopstvenom sudbinom. Činjenica da pojedinac i dalje postoji i zauzima prostor, pretvara ga u simbol svoje vrste, i odjednom, po toj analogiji, čoveka na sceni pretvara u simbol čovečanstva.
Koncept i koreografija: Gaston Kor
Izvodi: Niko Jao Dapre, alias Oluj
Muzika: Horhe da Roha
Svetlo: Ivan Kaskon
Koprodukcija: Sala Hirošima i Festival GREC, Barselona,
uz podršku Centre Cívic Barceloneta
- 1. septembar / 20 sati / SKCNS Fabrika
Nepouzdani pripovedač (JP/SWE) / Satoshi Kudo
Telesnost visoke inteligencije koju poseduje Satoshi Kudo odražava istorijska iskustva življenja. Performans u kom se publika suočava s Kudovom čistom prisutnošću, doseže horizont i poziva na samorefleksiju skrivene dubine i lepote. Komad ogoljuje šamanizam unutar tela i suočavanje s drugom suštinom i drugom stranom sebe. A telo se kreće napred-natrag u krajoliku zvuka budeći senzaciju ubrzanog snimka protoka vremena izraženu kroz umetnost plesa. Biće tu nekih sastojaka poput Kudove vlastite teorije kretanja “Motion Qualia” koja povezuje sopstveni instinkt kao refleks kroz odnos s gravitacijom i moždanom aktivnošću. A njegovo dugo istraživanje skulpturalnog oblika govori sopstvenim jezikom u koreografiji u kojoj čak i zgusnuti dah donosi snagu tišine. Njegov izraz predlaže način da se vreme shvati kao kružnica a ne koncept crno-belo. Kudo veruje da je biti svestan istine u nevidljivom, ključ življenja.
Koreografija i izvođenje: Satoši Kudo
- 2. septembar / 20 sati / SKCNS Fabrika
Neusamljeno osamljen solo na vezi (SRB) / Jelena Alempijević
Od samog početka epidemije Kovid19 u Srbiji, bivajući u kontaktu sa prijateljima i saradnicima, razni “materijali” su nastajali i gomilali se kao proizvod uzajamnog odnosa brige i nege. Oni su ples pretvorili u lebdenje, deo su koreografske strukture i deluju kao talasi. Po formi ovo je solo plesni performans, a u suštini je pokušaj meditacije. Neusamljeno osamljen solo na vezi je u vezi sa prostorima, telima, osećanjima i mislima, kroz pokret i zvuk.
Koncept, izvođenje, zvuk: Jelena Alempijević
Projekcija: Željka Jakovljević
Kostim: Nataša Vranešević
- 3. septembar / 20 sati / SKCNS Fabrika
Tačka nestajanja (GR) / Alexandros Varthaxoglou, Dafin Antoniadou
Raskomadano i nepotpuno na ivicama života, čini se da je telo istovremeno i cilj koji se dostiže i nedostižno odredište. U “Tački nestajanja“, humanoidno biće se budi iz dubina mučnog sećanja ili vanzemaljske budućnosti. Da li je ovo naučna fantastika ili je noćna mora postala stvarnost? Scena je pretvorena u ogledalo postojanja, kroz koje se izobličuju najdublji strahovi, sa slikama izvučenim iz samog ljudskog stanja.
Koncept: Konstantin Skurlis, Dafin Antoniadou i
Aleksandros Vardaksoglu
Koreografija: Dafin Antoniadou, Aleksandros Vardaksoglu
Muzika: Konstantin Skurlis i Stefan Rihter
Produkcija: Fondacija Onassis Stegi
- 4. septembar / 20h / SKCNS Fabrika
Stvari se kreću, ali ništa ne govore (BRA/ES) / Poliana Lima
“Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je plesni komad zasnovan na idejama trajnosti i upornosti, koji izvodi ekipa plesačica. Zvučno jezgro za komad sadrži pojačane zvukove koje proizvode plesačice na sceni. Komad se oslanja na procese transformacije i ponavljanja koji se nalaze u prirodi, ali istovremeno izbegava svaki pokušaj figurativnog predstavljanja ovih pojava. “Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je dugometražno koreografsko delo koje je radikalno ukorenjeno u realnom vremenu, u prisustvu uživo samih žena. To su u jednakoj meri otporna i uporna tela, to su tela podvrgnuta nepredvidivim, raznolikim, intenzivnim silama. To su ženska tela koja se oslanjaju na zajedničko nasleđe otpornosti i prisutnosti u ovom turbulentnom svetu.
Ideja i koreografija: Poliana Lima
Svetlo: Karlos Markeri
Zvuk: Arne Bok
Kostim: Anais Zebrovski
Plesačice: Klaudija Boš, Laura Kardona, Ada Kontinente, Karla Diego, Natalia Fernandes, Kris Manso, Daniele Meskita, Klara Pampin, Almudena Perez, Izabela Rosi, Madi Ruiz de Loizaga i Ainoa Uzandizaga
Produkcija: Izabela Lima
Koprodukcija: Teatros del Canal, Teatro Municipal do Porto/DDD – Festival Dias da Dança, CND/Pantin y Porosus Fonds de Dotation.
Izvor: RTV
Foto: SKCNS (Andreas Stålvall)
