Prema podacima Ujedinjenih nacija najmanje 1,7% populacije je interseks, a samo 0,5% dece, lekari prepoznaju kao interseks. Da je ovo karakteristika sa kojom se rađamo, poput boje očiju, ne bi bilo toliko važno. Međutim, o granicama interseks stanja ne odlučuje priroda nego ljudi.
Nakon hit predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Srpsko narodno pozorište u koprodukciji sa Omladinskom prestonicom Evrope, Novi Sad na repertoar postavlja još jednu hrabru, duhovitu i oštru predstavu – „Midlseks“, čiju dramatizaciju potpisuje Dimitrije Kokanov, režiju Jovana Tomić, i koju će publika premijerno imati priliku da pogleda u ponedeljak, 1. novembra na sceni „Pera Dobrinović“.
Kako kaže dramaturg Dimitrije Kokanov, koji je ujedno i adaptirao roman Džefrija Judžinidisa i kome je ovo četvrti projekat koji radi sa rediteljskom Jovanom Tomić, „Midlseks“ je do sada najkompleksniji oblik njihovog istraživanja potencijala ispovednih, monoloških i pripovednih formi scenskog govora, te da se bogatstvo romana ogleda u tome što obuhvata sve kulturološke promene koje donosi dvadeseti vek, od kapitalističke industrijalizacije Amerike, preko Drugog Svetskog rata i seksualne revolucije.
„Judžinidis ovim delom u fokus postavlja istraživanje fenomena interseksualnosti koji do ovog romana nije bio dovoljno zastupljen u savremenoj književnosti. Odrednicu „dovoljno“ koristim da ukažem na činjenicu da druga polovina 20. veka, a potom i 21. vek zaista ogroman prostor posvećuju problemima identiteta, određenjima i imenovanjima i/ili ograničenjima, dakle što specifičnijim definisanjima ljudskog subjekta, a da paradoksalno sa takvim stremljenjima, umetnost očigledno ne postavlja problem „hermafroditizma“ kao važan. Upravo odatle treba započeti govor o našoj odluci da se bavimo ovom temom“, istakao je Kokanov i dodao:
„Na određeni način Judžinidis romanom „Midlseks“ upravo uvodi „hermafrodita“, to „čudovište“ pred kojim žmurimo, i o njemu ne govorimo, u diskurs savremene književnosti. Pojam čudovište isto treba shvatiti kao simbol, kao krovni imenitelj za sve što postoji, a gde ga ljudi koriste kao sredstvo uspostavljanja razlike, izgradnje svoje dominantne pozicije. Dakle, čudovište je svaki društveni Drugi i u samom romanu, a tako i u dramatizaciji. Odluka da pustimo čudovišta, da sa scene govore, je naša odluka da ućutkanima damo glas – svesni da je taj glas konstruisan diskursom reprezentacije dramskog teatra“.
Uz odgovornu, angažovanu umetnost i kapacitete organizacija civilnog društva stvara se inovativno tlo za upiranje reflektora u neka možda kontroverzna, ali važna društvena pitanja. Pozorišne sale pune se novom publikom, i na taj način doprinosi se borbi za ljudska prava, lični izbor i slobodu.
U predstavi igraju Bojana Milanović, Branislav Jerković, Zoltan Molnar, Draginja Voganjac, Sonja Isailović, Aleksandar Sarapa, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović i Mia Simonović. Scenografiju predstave radi Jasmina Holbus, dok je za kostim zadužena Maja Mirković. Za predstavu „Midlseks“ muziku komponuje Luka Mejdžor, za scenski pokret zadužen je Igor Koruga.
Reprizna izvođenja predstave zakazana su za 9. i 10. novembar.
Autor: NSHronika.rs
Foto: SNP / V. Veličković
