Drugo veče tango festivala obeležile su radionice plesa, u kojima su prisutnima svoje znanje prenosili argentinski majstori tanga, Ana Jarigo i Hoze Vaskez, kao i spektakularno, centralno tango veče (granmilonga) u plesnoj dvorani Eđšega, u ulici Antona Čehova 4.
Na radionicama tanga, plesala se milonga, a o plesu smo razgovarali sa instruktorkom tango plesa iz udruženja „Todo Tango“, Ana Neuparac Despotović. Milongu je juče plesalo oko 30 ljudi, uglavnom iskusnih tangerosa iz Srbije, ali i gosti iz Italije, Bosne i Mađarske.
„Izvorni argentinski tango, podrazumeva nekoliko vrsta plesa. Milonga ili „šaljivi“ tango je samo jedna od tih vrsta. Postoje još i tango vals i ono što je baza za sve, a to je tango tradicional. Uvek se kreće od tradicionala, a kasnije se on razvija na te brže ili sporije varijante, što određuje muzika. U izvornom tango argentinu, ne postoje koraci. Postoje figure i sve se svodi na osećaj koji se stvara između plesnih partnera. To je možda nešto što je najlepše i najteže kad učimo argentinski tango, jer je on jedini ples koji se igra u zagrljaju, prisno, tako da zahteva i određenu zrelost. Pravila u stvari ne postoje, sve je improvizacija“, objasnila nam je instruktorka.
Centralno tango veče, granmilonga, trajalo je do kasno u noć, uz muziku, piće i ples. Takođe, zainteresovani su mogli kupiti sandalice i cipele za tango, koje su bile izložene blizu ulaza u Eđšeg.
Zatvaranje festivala planirano je za večeras, sa početkom u 20h. Tada će na Petrovaradinskoj tvrđavi, uz zvuke tanga i muzike koju će puštati DJ Nemanja, pod otvorenim nebom i sa pogledom na panoramu, zaplesati tangerosi, ali i slučajni prolaznici koji se zateknu pored čuvenog sata.
Prema rečima organizatora, tango festival je značajan doprinos kandidaturi Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Pokrovitelji ovogodišnje manifestacije su Grad Novi Sad i Radio-televizija Vojvodine, ambasade Argentine u Beogradu, prvo i jedino udruženje tango muzike i plesa u Vojvodini, “Todo Tango”, Jevrejska opština u Novom Sadu, Galerija Matice Srpske, Kulturni centar grada i Fakultet tehničkih nauka.
Autor: Maja Guzijan, nshronika.rs
