Onlajn konferencija “Muzeji na otvorenom – iskustva iz Srbije i sveta” koju je u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovala kompanija “Color Media Communications”, održana je danas putem Youtube kanala Color Media Communications.
Konferencija je posvećena značaju muzeja na otvorenom koji prikazuju nekadašnju arhitekturu, istoriju, tradiciju i kulturu naših predaka, usmerenu na život i stvaralaštvo običnog čoveka – seljaka, zanatlije, kao i način na koji se nekada davno živelo ali i unutrašnje uređenje seoskog domaćinstva i navike ljudi.
Značaj muzeja i muzejske građe u procesu upoznavanja istorije i tradicije jednog naroda; Da li su muzeji na otvorenom naša budućnost? Na koji način možemo uticati na očuvanje i promociju postojećih muzeja na otvorenom? Da li smo u deficitu kulturno-umetničkih institucija koje prikazuju realan život naših predaka? Kako je izgledao život u zlatiborskom selu tokom 19. veka? Samo su neka od pitanja koja su bila u fokusu današnje konferencije.
Kroz uvodna obraćanja i dva panela ove teme obratili su se predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, osnivači i upravnici muzeja na otvorenom, etnolozi i antropolozi, aktivisti za zaštitu kulturnih dobara i predstavnici muzeja, galerija i drugih kulturnih institucija.
Konferenciju je otvorila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju Ministarstva za kulturu i informisanje, koja je iistakla da muzej na otvorenom, muzej zajednice ili „eko“ muzej nije nužno institucija već projekat i proces lokalnog razvoja koji kombinuje ljudske i baštinske resurse određene teritorije. Fokusiran je na kulturnu razmenu prostora kao i svakoga ko živi na toj konkretnoj teritoriji.
– Muzej na otvorenom ne čini samo zgrada, kolekcija, stručnjaci i publika već celokupna teritorija, zajednica, kulturna i prirodna nasleđa i kolektivna sreća. Savremena težnja jeste da se muzeji na otvorenom povezuju sa zajednicom i učine je živom, a ne da budu samo mesta gde se prikazuje kako se nekad živelo, i imaju za cilj da podstaknu društveni, ekološki i ekonomski razvoj. Muzej na otvorenom „Staro selo – Sirogojno“, veliku pažnju posvećuje očuvanju starih zanata, organizujući različite aktivnosti, radionice, promocije i prezentacije. Kroz godišnji program rada, cilj nam je da sistemski usmerimo izradu jasno definisanog programa koji bi u narednom periodu doprineo održivosti nematerijalnom i kulturnom nasleđu u domenu negovanja i prenosa tradicionalnih znanja i veština. Nasleđe ne simboliše samo odakle dolazimo, već prvenstveno govori o tome gde pripadamo sada – objasnila je Danijela.
Tokom prvog panela konferencije „Muzeji na otvorenom“, Muzej – prozor u svet prošlih vremena – susret prošlosti i sadašnjosti u kojem se objektivno pretače u sujektivni doživljaj, koji se, između ostalog, bavio značajem muzeja u procesu upoznavanja istorije, tradicije i kulture jednog naroda, učestvovali su Jelena Medaković, direktor Muzeja grada Beograda, Čarna Milinković, viši kustos istoričar Muzeja Vojvodine, Bora Dimitrijević, predsednik Nacionalnog Komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i Maja Todorović, etnolog i antropolog Zavoda za kulturni razvitak.
– Smatram da su muzeji na otvorenom vrlo važan segment prezentovanja i očuvanja kulturnog nasleđa i kulturne baštine. Muzeji na otvorenom su vrlo poželjni, to možemo povezati sa pandemijom i merama, ali svakako i bez bilo kakvih pandemijskih ograničenja, smatram da muzej na otvorenom participira u posećenosti i otvara neke teme i mogućnosti koje zatvoreni prostori sami po sebi ograničavaju – istakla je Jelena Medaković, direktor Muzeja grada Beograda.
Drugi panel Prvi muzeji pod vedrim nebom, bavio se, između ostalog, idejom i nastankom muzeja na otvorenom koji čuvaju autenični duh starih vremena. U drugom panelu učestvovali su Svetlana Čaldović, direktor Muzeja na otvorenom „Staro selo – Sirogojno“, Anita Paun-Gadža upravnik Muzeja na otvorenom „Staro selo – Kumrovac“, Tihana Kušenić etnolog i antropolog, a imali smo prilike da pogledamo promotivni film muzeja na otvorenom „Etar“ – Grabovo, Bugarska i upoznamo se sa njihovom tradicijom, istorijom i stvaralaštvom.
– O značaju uopšte muzeja na otvorenom je bespredmetno govoriti. Izuzetan je značaj muzeja na otvorenom, ali nažalost u Srbiji postoji samo ovaj jedan. Ja se nadam da će u nekoj budućnosti biti još ovakvih muzeja jer su oni od velikog značaja za očuvanje našeg kulturnog identiteta, kulturne baštine, pogotovo jer su to veoma kompleksni muzeji koji obuhvataju čitav spektar ljudskog života i čuvaju i pokretna i nepokretna kulturna dobra. Muzej Staro selo – Sirogojno je jedan od posećenijih muzeja u Srbiji. Mislim da treba aktivno da radimo na tome da ovakvih muzeja bude sve više – istakla je Svetlana Čaldović, direktor muzeja na otvorenom „Staro selo – Sirogojno“.
Kompletan snimak konferencije možete pogledati na sledećem linku:
