Iznenađujuć broj posetilaca i ljubitelja knjige i pisane reči, stekao se sinoć na palubi novosadskog brod-kafea „Zeppelin“ u želji da se susretne sa NINovim laureatom, za knjigu “Tesla, portret međ maskama”, Vladimirom Pištalom, u okviru Novosadskog književnog festivala. Ova ad hoc i spontana inicijativa koja je potekla od publiciste i novinara, Đorđa Randelja, i koja je usled zainteresovanosti publike prerasla okvir okupljanja a postala, prava festivalska manifestacija,još jedan je lep i pozitivan primer, kako autoritet pojedinca i sklonost ka nematerijalnim dobrima, odnosno produktima duha i stvaralaštva, može da okupi jedan Novi Sad, koji je skrajnut, koji je postao urban i gotovo nevidljiv, u godinama nemaštine, tranziciozne otimačine i popularne kič (sub)kulture.
Upriličeni u okvirnoj temi kao „Razgovori o ljubavi prema čitanju“, divani Đorđa Randelja sa savremenicima a Potpisima u srpskoj savremenoj književnosti i publicistici, o sinoćnoj večeri, za „objekat“ imahu bibliografiju i biografiju, jednog od najtiražnijih srpskih pisaca današnjice, univerzitetskog profesora u Americi i nagrađivanog pisca, Vladu Pištala koji je svojim prozaističkim opusom: „Priče iz celog sveta“, „O čudu“, „Aleksandrida“,“Korto Malteze“, “Manifesti“, “Milenijum u Beogradu“, “Venecija“, „Tesla, portret međ maskama“, itd… uspeo do te mere da se utisne u percepciju čitalaca svojom slikovno-poetskom prozom, vatrometima metafora i metonimija, preciznim i jasnim faktografskim postupcima koje je vešto komponovao sa fabulom i vlastitim poetičkim prosedeom, da je njegov književni uspeh bio ishodište,ovakvog postupka „građenja“ književne karijere“-istakao je prozaist,kritičar i vlasnik izdavačke kuće „Agora“, Nenad Šaponja (koja i izdaje dela našeg NIN-ovca).
Boraveći na glavnom sokaku Evrope, kako je to istakao Randelj, na reci Dunav, zvezda te novosadske večeri, Pištalo je rekao da se trudio da svoje knjige gradi kao svojevrsne građevine, ali da je oduvek bio svestan činjenice da se pisac uvek obraća mašti čitaoca, no da nikada nije prenebregavao istinu da ne sme izneveriti čitaočevo poverenje:
“Nekako mi se uvek činilo da je stvaralaštvo ono u čemu smo uspeli,a biografija ono u čemu smo poklekli, u životnom smislu i ciklusu. Večeras pričamo o knjigama koje sam pisao ili o ljudima (naravno, velikim romanesknim i istorijskim pojavama) ili o gradovima koji su za mene bili svojevrstan psihološki prostor koji sam ja uspevao da popunim onim što se stvara u kombinaciji negovanja percepcije i izraza, a što zovemo umetnošću”, rekao je lucidno Pištalo.
I kako u svakoj Priči o vitezu, pa i onoj Pištalovoj, koja je interpolirana u roman „Tesla, portret međ maskama“, svi vitezovi izazivaju divljenje dvorjana i gospi, tako se i u ovoj večeri na „Zeppelinu“ našao zamašan broj Novosadista međ kojima smo prepoznali i: političare levih i desnih provinijencija – Mirka Čanadanovića i Milorada Mirčića; ekonomistu Srđana Grujića; biznismena Slavka Lukovića; dr Srđana Dedića; dr Daču Damjanova; pomoćnicu pokrajinskog sekretara za životnu sredinu, Svetlanu Marušić sa suprugom, novosadskim advokatom Nebojšom Marušićem; glodurku „Lepote i zdravlja“, Lidiju Ćulibrk; dr Pamfilova; dr Draganu Šaponju; prevodioce Bogdana Rakića i Zorana Paunovića; profesora Kostu Josifidisa; Mišu Vrebalova, opersku pevačicu, Milicu Stojadinović, Mirjanu Hadžić, istoričarku umetnosti, Jasminu Jakšić, umetnika Mišu Cvjetićanina i brojne druge viđenije Novosađane.
Autor: Teodora Ž. Janković, nshronika.rs
Foto: Miša Cvjetićanin
