Izvođenjem muzike iz filma “Cinema paradiso”, aranžiranom za osam violončela, novosadski čelistički ansambl CelloNS, odao je počast nedavno preminulom Eniu Morikoneu, geniju koji je svojim partiturama jednako uticao na muzički svet, koliko i na svet filma.
“Naša namera je bila da to učinimo na njegov rođendan – prvi koji svet dočekuje bez čoveka koji je svojom muzikom obojio i oblikovao istoriju kinematografije. Koliko je sve nas rastužila vest o njegovoj smrti, toliko na današnji dan možemo biti srećni i zahvalni na dragocenim muzičkim darovima koje je Morikone iza sebe ostavio. Možda se danas može i pronaći čovek koji nije čuo za čuvenog kompozitora, ali teško da postoji neko ko u svom životu nije bar izviždao jednu od melodija iz toliko nagrađivanih filmskih ostvarenja, kojima je Enio zaslužo večnost”, objašnjava Marko Miletić, umetnički rukovodilac CelloNS-a.
Prema njegovim rečima, ideja da se napravi muzičko – scenski omaž Morikoneovoj umetnosti, prihvaćena je sa velikim entuzijazmom od strane kolega.
“Kada je reč o muzičkom opusu Morikonea, zaista je teško izdvojiti jedno delo kojim želite opisati njegov lik, ali kako iz njega izviru dve snažne grane umetnosti i tu nalaze jedinstven karakter, naše polazište je bila muzička tema iz filma ‘Cinema Paradiso’ brilijantnog Đusepea Tornatorea. Ovo jedinstveno ostvarenje predstavlja omaž filmskoj umetnosti”, ono govori o umetnosti kao izlazu, nadogradnji i nasušnoj potrebi svakog čoveka. U tim segmentima večnosti u kojim pronalazimo put razvoja filmske umetnosti, sa kojima se ovaj film završava, leži ideja kroz koju danas posmatramo Morikonea – čoveka koji nam je takvu umetnost približio, čineći nas boljima svakim narednim tonom”, navodi Miletić.
Osim Marka, CelloNS čine kako profesori, tako i najtalentovaniji studenti violončela, višestruko nagrađivani u zemlju i inostranstvu. Među njima su Irena Josifoska, Christoph Jahn, Krisztina Tokodi, Kristina Zima, Maša Dragaš, Aleksa Penić i Ana Zelić.
Enio Morikone preminuo je 6. jula ove godine u Rimu. Tokom svoje karijere uradio je muziku za više od 500 filmova i tv produkcija, a gotovo da ne postoji veliko rediteljsko ime koje sa njim nije ostvarilo saradnju. Svakako najznačajniji među njima su Polanski, Bertoluči, Almodovar, Pazolini, Tarantino…
Posebno treba istaći saradnju sa nekadašnjim školskim drugom – Serđom Leoneom.
Muzikom za Leoneovu špageti vestern triologiju – “Za šaku Dolara”, “Za dolar više” i “Dobar, loš, zao”, Enio je stekao slavu, ali i reputaciju “revolucionarnog”.
Enio je sa šest godina počeo da svira trubu, sa isto toliko je počeo sa komponovanjem. Svoj muzički put je nastavio na muzičkoj akademiji u Rimu. Na samom početku Morikone je bio posvećen klasičnim partiturama, no, pokušavajuči da zaradi za život, okušao se u komponovanju za radio drame i film, ne bi li danas njegovo ime postalo jedan od sinónima za svet kinematografije.
Višestruko nagrađivani Morikone, za svog života uspeo je da se okiti sa čak dve najprestižnije statue. Prvi put je Oskara dobio 2007. godine za životno delo, dok je drugi Oskar iz 2016. godine plod saradnje sa Kventinom Tarantinom na filmu “Omražena osmorka”.
Izvor: 021
Foto: Printscreen
