„Zlim vremenima uprkos“… i zaista, beše po ovom sloganu, ovogodišnjeg selektora, 66-ih po redu „Sterijinih igara“, sinoć pred dupke punom, Velikom salom „Jovan Đorđević“ SNP-a, gde se imala za odvijati zvanična ceremonija otvaranja našeg i regionalnog najreferentnijeg i najdugovekijeg festivala pozorišnih produkcija u nas.
Svesvetska pandemija Covida- 19, koja je omela Zemljin šar, uzimala danak u krvi bespoštedno u prethodne dve godine, biće da je u poslovično inadžijskim Srbima, izazvala takav revolt, da je kapacitet scene „Jovan Đorđević“ (900 sedećih mesta) bio ispunjen da igla nije mogla pasti!
Potreba da se vratimo, u koliko-toliko normalne tokove života ogledala se i u činjenici, što je pozorijanska i pozorišnička publika, u ovom izdanju festivala „Sterijino pozorje“ imala potrebu da se modi, „fešnira i šareniše“ više nego li je to radila prethodnih, što bi, takođe, mogla biti jedna od polazišnica za razmišljanje, koliko je sazrela potreba u narodu za lepim, glamuroznim događajima a na korist popularizacije domaćeg i stranjskog dramskog teksta i teatarskih produkcija, koju neguje sama ustanova „Pozorja“ i koji je okosnica i samog festivala.
I sam selektor, Varmeđanin, Milivoje Mlađenović, dramaturg, reditelj, kadgodnji upravnik Narodnog pozorišta iz Sombora, novosadskog SNP-a, rečju sveobuhvatni pozorišni praktičar je objašnjavajući ovogodišnju takmičarsku selekciju, u svom pledoajeu eksplikovao, među ostalim, zašto se odlučio da pod sloganom „Zlim vremenima, uprkos“ pokuša da sačini ovogodišnji izbor teatarskih ostvarenja koja su obeležila 2020. godinu:
– Pandemija je oslabila imunitet pozorišnog organizma. Otkazivanje premijera, postalo je svakodnevna, demorališuća pojava. Srpsko pozorište koje je i onako u velikoj meri dezorjentisano, uniženo i uskraćeno, sučilo se sada i sa nesigurnošću planiranja, pokoravanju ponekad do apsurda doteranim propisima o merama zaštite, umešalo najdirektnije u produkciju pozorišnih predstava… Na idejno i tematsko ustrojstvo, uticala je i opšta atmosfera u zemlji i svetu, pa se kao opsesivna tema nametnu pojam Zla kao etička kategorija. Ipak, veoma bitna odlika i ovogodišnje produkcije srpskih pozorišta je izvesna konstantna doza autoreferencijalnosti jer u svim predstavama kao da se čuje poklič „Zlum vremenu, uprkos“ jer srpsko pozorište postoji i deluje, kao „ustuk svakoj zlosti“, po stihovima Laze Kostića – rekao je među ostalim Mladenović objašnjavajući zašto je odabrao baš: HNK „Ivana pl. Zajca“, „G-đu ministarku“; SNP, NP Niš i NP Priština, „Deobe“; “Vitezove lake male“, Pozorišta „Deže Kostolanji“; „Kus petlića“, NP Subotica; “Tiho teče Misissipi“, BDP; „Šindlerov lift“, Kamernog teatra 55; „Derviša i smrt“, NP RS Banja Luka; „Radio Šabac“, Šabačkog pozorišta; „Ako dugo gledaš u ponor“, Regionalnog pozorišta Novi Pazar, te „Veliku depresiju“, u koprodukciji SNP i Centra za razvoj vizuelne kulture „pao“ na ove prestave u takmičarskoj selekciji.
U sličnoj intonaciji, ali sa nešto izmenjenim poantiranjem, pozorijanskoj publici, obratio se i bard srpskog filmskog i teatarskog glumišta, Svetozar Cvetković, svečanim otvarajućim govorom, sinoć, istakavši da kao i većina njegovih ispisnika on više ne veruje ništa, bolji-gori život, lep, ružan, u suze i smeh, svetlo i tamu, doživljene ljubavi, u ono što vidi i čuje… izgubio je poverenje. Pregoreo je, izgoreo, u pepelu nestao, u dimu izdahnuo… pitajući se šta još uvek traži tu:
-…Miris dasaka pod nogama, vonj slučajno prosute čašice vinjaka po inspicijentskom pultu, kašalj iz sedmog reda što neće stati ni kad nas svetlo obasja, zadah tela onih koji mi se približavaju. Dok skačemo u mrak i ostavljamo trag. U koji verujem. Ovaj grad, Novi Sad i ovaj prostor SNP, uspeli su da sačuvaju jedini svetao mrak naše prošlosti kao zalog za sadašnjost ali i budućnost, i to ne samo scenske umetnosti već našeg bitisanja i duhovnog identiteta… – rekao je, među ostalim, nadahnuti Cvetković sećajući se Bojana i Mire Stupice, Baje Gardinovačkog, Badže Pleskonjića, Šalajića, Kvrgića, Polića, Jovanovića, Ristića, Mijača i Brajovića, Zijaha i Dina, Pašovića, Nadarevića, Stefanovskog, Unkovskog, Ristanovskog, Stojanovskog, Đorčeva, Radmilovića, Đuze, Viteza, Pleše, Žigona, Milene, Borisa i jace, Petrovcija i Meljihata, Šova, Relje, Jagoša, Glogija, Biljane S. i Milene M., Brika, Banjčeve, Ulmanske, Žuće, Feđe, Mire Furlan… u koje kao i u Pozorje, veruje.
Otvarajuća i prva takmičarska predstava sinoć, pred pozorišnicima beše, Nušićev antologik „Gospođa ministarka“ čiju režiju, adaptaciju i izbor songova potpisuje Tanja Mandić Rigonat. Scenografiju Stefano Katunar, izuzetna kostimska rešenja, Manuela Paladin Šabanović, dočim je beše izvodio deo Drame HNK „Ivan pl. Zajc“ iz Rijeke. Kako autorka ovog prikaza jučeranjih red carpetovskih zbitija na svečanoj ceremoniji otvaranja 66-tih „Sterijinih igara“ u najmanju ruku, nije bila osupnuta ovim u duhu sterijanska jezika rečeno „pozorjem“ koje iako pripada samim vrhuncima našeg komediografskog stvaralaštva, a izuzev kostima morala bi kas’ti da to beše žalosna „priredba“ i izvedba, i dalje od ovoga neće ići.
Dakako, autorka teksta, koja je i sama ljubiteljica trivije, naših teatarskih i malovaroških zbitija, u kojima drži da sve oko „evenata“ i „happening“-a čini da je on takav, da privlači i onaj deo publike koji nije samo od pozorijanstva dočim i pozeraja, potrudila se da baci šac i na „ko je bio“ i kako se nosio deo opservacije, te su na otvaranju 66-og „Pozorja“ po redu primećeni i doajenka srpskog glumišta, Mira Banjac; pokrajinska sekretarka za kulturu i informisanje, Dragana Milošević, u društvu šefice Kancelara Mirovića kabineta, Tanje Đukanović… Beše tu i neizostavna gđa Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije, koja je biće baš „strefila“ predstavu po svojoj meri, jer od kade je gledimo na ovoj izabranoj funkciji, G-đa Jovanović šajca po „evenat-a“, menja boje kosa i kostima, u potpunosti savladavši floskulu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da „živimo u Zlatna veka“.
Takođe, videsmo i, predsednicu Skupštine grada, Jelenu Marinković Radomirović, člana Veća zaduženog za kulturu, Dalibora Rožića; zamenika ministra za kulturu i informisanje, slikara, Radovana Jokića u društvu supruge, sudije, Svetlane Tomić-Jokić; odbornicu, Jasnu Kazimirović-Gajić; ex vojvođanskog Premijera, dr Bojana Pajtića u društvu supruge, dr Vesne Pajtić; dr Sanju Stojanović; mr Tijanu Popović Pješčić, modnu i grafičku dizajnerku; pozorišne novinare i kritičare – Teofila Pančića, Slobodana Savića, Ninu Popov,Snežanu Miletić, Silviju Čamber, Tanju Nježić, Oliveru Milošević; Aleksandra Milosavljevića; upravnika SNP, Zorana Đerića; direktora „Ateljea 61“, slikara, Zorana Bulatovića; umetnike Gigu Đuragića i Baleta Bulatovića; arhitekticu, Gordanu Đilas; glumce: Predraga Momčilovića, Sanju Mikitišin, Nedu Danilović, Jugoslava Krajinova; Marka Markovića; Ivanu V. Jovanović; Predsednika Matice srpske, dr Dragana Stanića alijas Ivana Negrišorca; dr Ljilju Pešikan-Ljuštanović; upravnike pozorišta iz dobrog dela srpskih gradova: Ivanu Vujić, NP Beograd; Bojanu Kovačević, Narodno pozorište Sombor; Sunčicu Udicki iz Vršačkog pozorišta; Miodraga Dinulovića iz Kraljevačkog pozorišta; Vladimira Đuričića, upravnika Zaječarskog pozorišta; Nenada Novakovića, iz Narodnog pozorišta Republike srpske u Banja Luci; Željka Jonovića, Pozorište na Terazijama; Dragišu Ćurguza; Seadetina Mujezinovića, upravnika Regionalnog pozorišta Novi Pazar, itd…Vesnu Robotić, Tedu Razumenić, Dušicu Mihajlov; Milanu Kvas, upravnicu Spomen zbirke Pavla Beljanskog; Svetu i Jasnu Jovanove; Miloša Latinovića, upravnika”Bitef teatra”; advokata Peđu Bogovca, direktora Doma zdravlja Novi Sad, primarijusa Veselina Bojata sa suprugom dr Natašom Nikolić i brojne druge pozorijance i “wanna be” pozorišnike… U narednih osam dana, biće to festival svih naših pozorišnih iluzija i stvarnosti, a od jučeranja dana možemo reći… ”POZOR…JE, Sad”.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Srdjan Pablo Doroški, Branislav Lučić
