Retrospektivna izložba nagrađenih fotografija od 1961. do 1993. pod nazivom “Zlatno oko” održaće se od 10. do 20. decembra u Muzeju Vojvodine.
Radovi će biti izloženi u svečanoj sali ovog zdanja, a na dan otvaranja posetice će sa tematikom ove izložbe upoznati dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, Petar Kočić, predsednik Društva novinara Vojvodine i Borivoj Mirosavljević, majstor umetničke fotografije i autor izložbe.
– Kažu da je normalno, pri kraju životnog veka, da čovek podvuče crtu i napravi bilans svog bitisanja. O tome se mnogo govorilo i pisalo, a nama je u nasleđe, ostala mudrost slavnog pesnika: “imao se rašta i roditi”, onaj koji je iza sebe nešto vredno ostavio. Pre više od osam decenija, u starom fotografskom ateljeu u tadašnjoj Željezničkoj ulici (sada je tu zgrada DDOR-a), prvi put sam se našao oči u oči s fotografskom kamerom. Tada nisam znao da je u tom ateljeu osnovan 1901. godine jedan od prvih fotografskih klubova na Balkanu – Foto klub Novi Sad. Naravno, nisam znao ni za neizmernu čarobnu moć fotografije, sredstva za očuvanje večnog! Ali, već tada je počela ljubav koja, srećom, i danas traje, baš kao u pesmi “prva ljubav zaborava nema” – objašnjava Borivoj Mirosavljević u svom tekstu povodom ove izložbe, pa dodaje:
– Ona je do sada iznedrila moje učešće na preko 1.ooo izložbi fotografija širom sveta, tridesetak fotomonografija, titulu majstora fotografije, preko 200 raznih nagrada, među kojima su i tri nagrade za životno delo! Reklo bi se i previše za jedan ljudski vek, ali sam ja nezadovoljan i tužan jer mi, po svoj prilici, najvažniji projekat u životu neće biti realizovan! Poslednje tri decenije sam se iz petnih žila zalagao da se u Novom Sadu otvori Muzej fotografije, prvi u našoj zemlji koja ga, jedina u Evropi, za sada nema! Na jedvite jade sam ugurao fotografiju u Zakon o kulturi Srbije, ali je i dalje na margini kao da je vanzakonska kategorija. Nisam posustao, jer me održava nepokolebivo saznanje o značaju ove misije za ceo naš narod, ali sam duboko razočaran ignorancijom sa kojom se prema Muzeju fotrografije odnose upravo oni koji bi trebalo da su u prvim borbenima redovima za ostavrenje ove ideje. Često mi odbruse: “nema političke volje”, a kad ih ja upitam šta su uradili da ta “politička volja” bude drugačija, samo sležu ramenima!
Autor izložbe posetioce će upoznati i sa izvesnim anegdotama koje ukazuju na ogroman značaj fotografije:
– U toku je štampanje desetog toma moje Antologije fotografije Vojvodine koja je temelj buduće Istorije fotografije Vojvodine. Za mnoge će biti iznenađenje, kad u novoj knjizi i na njenim koricama, ugledaju “sulude” slike našeg novosadskog Nobelovca doktora nauka Alberta Ajnštajna! Početkom prošlog veka, Mileva Marić, ćerka našeg poznatog trgovca, s porodičnom kućom u Kisačkoj ulici, dok je studirala u Švajcarskoj živela je sa svojim kolegom Ajnštajnom. Pomogla mu je u sticanju doktorske titute i svetske slave i rodila troje dece, ćerku i dva sina. Zet Ajnštajn je dolazio u Novi Sad, u njemu obično provodio letnje ferije, pa su ga i Novosađani upoznali kao ekstravagantnog “otkačenog Marićevog zeta” koji je biciklom vozio sinove na kupanje u Dunavu. Kada je dobio posao u Berlinu i zaljubio se u svoju blisku rođaku, Albert je odlučio da napusti Milevu i ostavi joj decu! Ona je ostala u Bernu a on je otišao daleko u Berlin, pa nisu imali priliku ni da se viđaju. Tada je već slavni naučnik, dobro poznavajući moć fotografije, kupio fotoaparat i poklonio ga Milevi: “Ti ćeš, s vremena na vreme, slikati našu decu i slati mi fotografije. Tako će veza među nama zauvek trajati!” Mileva je poslušala savet i pomoću dečjih slika koje je slala bivšem suprugu, oržavala nepostojeću bračnu vezu. Fografija je do kraja njenog života bila most koji je povezivao s jednim od najvećih umova sveta ovenčanim Nobelovom nagradom. Dokaz o romansi Alberta i Mileve su sačuvane fotografije ali i fotoaparat koji čeka da se pojavi kao atraktivan eksponat u buduće Muzeju fotografije. Ako političari promene volju i već jednom shvate
šta je fotografija, ono što je, pre više od sto godina, shvatio novosadski Nobelovac! Samo ako nam je prošlost u glavi imaćemo budućnost u rukama!
Autor: NsHronika
Foto: Promo
