U organizaciji udruženja “Mistyland”, Kulturnog centra Novog Sada i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, 24. i 25. februara 2018. godine, održaće se dvodnevna manifestacija “Piano City – promo vikend”, na kojoj će publika imati priliku da uživa u nastupima grupe “Eyot” iz Niša, kompozitora i pijaniste Veljka Nenadića, pijanistkinje Ivane Damjanov, kao i pijaniste Koste Jevtića, jednog od osnivača ovog festivala u Novom Sadu.
Pitali smo učesnike šta misle o ideji predstojećeg festivala, na koji način se njihov stvaralački rad uklapa u koncept novog gradskog kulturnog događaja, ali i mnoge druge zanimljivosti o kojima ćete više saznati u nastavku.
Veljko Nenadić
Veljko Nenadić je mladi pijanista i kompozitor iz Smedereva, koji će se novosadskoj publici predstaviti svojom autorskom muzikom. Sa samo dvadeset godina, osvojio je preko 20 prvih nagrada na prestižnim takmičenjima i festivalima u zemlji i inostranstvu iz oblasti kompozicije – “Golden Key Piano Composition Competition” u Americi, “Festival slovenske muzike” u Moskvi, “Fidelio Musica” u Španiji i drugima. Prošle godine izašao je i njegov prvi samostalni CD u izdanju World music asosijacije Srbije, pod nazivom “Igra za Frulu i Klavir”, a pisao je muziku i za dokumentarne serijale “Zadnja kuća Srbija, Prva kuća Srbija i Gost”, nedavno prikazane na RTS-u.
Kakve benefite brendirani evropski festival, kao što je “Piano City”, može da ponudi mladim kompozitorima?
– Smatram da je veoma važno da festivali kao što je “Piano City” postoje, i da treba raditi na tome da ih ima što više. Meni kao mladom kompozitoru ovaj festival veoma znači pre svega zbog predstavljanja moje muzike, kao i upoznavanja i slušanja muzike drugih autora i izvođača. Moram da napomenem da se osećam počastvovano zato što sam pozvan da budem deo jedne ovako divne manifestacije.
Već godinama nižeš uspehe na polju kompozitorskog stvaralaštva. Osvojio si brojne nagrade na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, a prošle godine si izdao i svoj prvi samostalni CD. Gde pronalaziš inspiraciju za svoj rad i šta je to jedinstveno u tvom radu čime privlačiš domaću i stranu publiku?
– Nažalost, i dan danas nisam uspeo da odgonetnem kako i gde pronaći pravu inspiraciju. Naravno da je preduslov za njeno pronalaženje ogromna količina rada, i pre svega beskonačno velike ljubavi! Kada je dosegnem ja sam potpuno zanesen, nadahnut, opijen i oduševljen onim što nastane da zaboravim kako sam uopšte i došao do inspiracije. U tome je pretpostavljam i čitava lepota stvaranja, u neznanju. Što se tiče moje muzike, iako ona pripada sferi savremene klasične muzike, mislim da je ono što je čini uspešnom i privlačnom to što ona ne podaliza bilo kakvim popularnim trendovima u umetnosti, i što joj je veoma bitna komunikacija sa publikom.
Eyot
Niška grupa “Eyot” neguje eklektični zvuk između roka i džeza, panka i ambijentalne muzike, impresionizma i romantizma. Sastav, koji čine klavir, gitara, bas i bubnjevi, održao je preko 100 koncerata u više od 20 zemalja širom sveta. Sjajno prihvaćen od publike i kritičara, “Eyot” je stekao reputaciju jednog od najzanimljivijih evropskih instrumentalnih bendova u poslednjoj deceniji. Učestvovali su na brojnim značajnim džez festivalima u zemlji (Nisville, Beogradski jazz festival…) i u inostranstvu (Švajcarska, Rumunija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nemačka, Hong Kong, Italija…). Do sada su objavili četiri albuma za inostrano i domaće tržište.
Šta mislite o konceptu “Piano City” brenda? Vidite li izmeštanje klavirske muzike iz koncertnih sala na ulice i trgove kao jedan od načina da se formira nova publika?
– Apsolutno. Pored toga što smo okruženi neukusom, mislim da je klasična muzika postala hermetični pravac zbog institucija klasične muzike i ljudi koji su u tome, i da je stvorena neka vrsta odbojnosti slušalaca prema njoj upravo zbog toga. “Piano City” donosi klasičnu muziku u okruženje gde se ljudi osećaju prijatno i slobodno i na taj način ih nenametljivo osvaja. Sjajna inicijativa koja će sigurno uticati na rast popularnosti umetničke muzike.
Obzirom na to da je vaša muzika mešavina najrazličitijih žanrova, na koji način se pronalazite u idejama “Piano City” festivala?
– Naša muzika se u osnovi oslanja na tekovine klavirske i simfonijske muzike dvadesetog veka, uz dodatak tradicionalne muzike i modernih pravaca. Takođe, nastupali smo u različitim koncertnim prostorima, od filharmonije, preko pozorišta i džez klubova, do rok i pank lokacija. I u tome je ta ideja ista, privlačimo publiku raznih afiniteta kojoj je na kraju jedino bitna muzika i njena lepota.
Ivana Damjanov
Ivana Damjanov je višestruko nagrađivana pijanistkinja iz Zrenjanina, trenutno student druge godine Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ova veoma talentovana mlada umetnica upisala je studije sa samo 16 godina, dve godine pre svoje generacije. Dobitnica je preko 40 nagrada i priznanja na eminentnim takmičenjima. Među najnovijim uspesima su prva nagrada (100 bodova) na nedavno održanom “Sirmium music fest International piano competition 2017”, gde je proglašena Laureatom takmičenja za sve studentske kategorije, kao i nagrada za najboljeg učesnika i I nagrada publike na elitnom muzičkom kursu za izuzetne talente iz celog sveta “Junior Academy Eppan 2017.” u Italiji.
Kao učesnica proslogodišnjeg “Piano City” festivala, upoznata si sa brojnim mogućnostima koje koncept ovog festivala pruža pijanistima. Koliko mladom izvođaču, poput tebe, može da znači iskustvo nastupa u nekonvencionalnim koncertnim prostorima ili nesvakidašnjim okolnostima?
– Za mladog izvođača svaka prilika za komunikaciju svoje umetnosti je odlična. Sviranje u nekonvencionalnim prostorima pruža dragoceno iskustvo u komunikaciji sa najširim slojem publike i ovakvi koncerti su prilika za nešto spontano i drugačije što uglavnom nije karakteristika koncerata klasične muzike. Rekla bih, nešto novo i zanimljivo kako za mene kao izvođača, tako i za publiku.
Često učestvuješ na mnogobrojnim kulturnim događajima u Novom Sadu. Koje benefite “Piano City” brend pruža gradu i umetnicima, i kakvo je tvoje mišljenje o njima?
– “Piano City” kao brend puno znači svakom gradu. Veoma je važno približiti vrhunsku muziku novom potencijalnom auditorijumu. Izlazak iz koncertnih dvorana u javne prostore kao što su parkovi, trgovi, muzeji pa i tržni centri gde se okuplja najšira populacija ljudi i njihova velika zainteresovanost dokaz su uspeha ovog koncepta. Ovakav kulturni događaj je fenomenalno iskustvo i za umetnike i za najširu publiku.
Kosta Jevtić
Kosta Jevtić je pokrenuo inicijativu da Novi Sad postane jedan od pet evropskih gradova domaćina brenda “Piano City”, koji promoviše oslobađanje kreativnih potencijala na klasičnoj pijanističkoj sceni kroz iskorak izvan ustaljenih izvođačkih kanona i približavanje drugim žanrovima i publici. Zajedno sa pijanistkinjom Majom Alvanović, 2017. godine realizuje prvi festival Piano City Novi Sad kojim se Novi Sad pridružuje Berlinu, Milanu, Napulju i Palermu. Iste godine, kao izvođač, Kosta Jevtić izlazi iz tradicionalnih repertoarskih okvira i započinje predstavljanje sopstvene muzike za solo klavir. Na autorskim resitalima u Srbiji, Italiji i Norveškoj premijerno izvodi muziku koja u sebi spaja uticaje postminimalizma, klasike i tradicionalne muzike.
Odvažili ste se da zajedno sa pijanistkinjom Majom Alvanović realizujete prvi festival, “Piano City Novi Sad”. Kako ste došli na ideju da pokrenete inicijativu da Novi Sad postane jedan od pet evropskih gradova domaćina brenda “Piano City”?
– Sa konceptom “Piano City” prvi put sam se susreo 2016. godine u Napulju, gde je festival već tradicionalno pijanističko “hodočašće”. Građani Napulja govore veoma rado i s velikim ponosom o tom festivalu i ja sam time bio oduševljen. Mislim da svi koji su u prilici da osete atmosferu “Piano City”-ja požele takav festival i u svom gradu. Na samom početku imao sam kratkotrajnu dilemu da li bi “Piano City” trebalo pokrenuti u Beogradu ili u Novom Sadu. Maju je ideja takođe oduševila i odlučili smo se za Novi Sad zato što tu oboje radimo i stvaramo. Želeli smo da na jedan svež način oživimo imidž Novog Sada kao regionalnog pijanističkog centra, što Novi Sad jeste bio tokom prvih decenija postojanja Akademije umetnosti a danas, uz inicijative poput “Piano City” festivala, ima šansu da to ponovo postane.
Prošle, 2017. godine ste započeli premijerno izvođenje svoje autorske muzike, za solo klavir. Šta vas je pokrenulo na ovaj korak i gde pronalazite inspiraciju za vaša dela?
– Javno izvođenje svoje klavirske muzike započeo sam na koncertima u Norveškoj i Italiji. Sa autorskim resitalima sam nastavio zbog neobično snažnih emotivnih reakcija publike. Ne tragam za inspiracijom. Može zvučati neuverljivo, ali je najbliže istini reći da muzika pronalazi mene, i to u najrazličitijim životnim situacijama. Ja sam pijanista, nisam kompozitor i muzika koju stvaram najčešće ostaje fiksirana u obliku u kom sam je prvi put čuo u svom unutrašnjem sluhu i zatim “pronašao” na klavijaturi. Tako je i prenosim slušaocima na koncertima, skoro bez ikakve dorade i poliranja.
Autor: NsHronika
Foto: Promo
