U Srpskom narodnom pozorištu 17. septembra započet je rad na dramskoj predstavi “Velika depresija” koja u svom originalnom naslovu nosi naziv Vilica Ebena Bajersa.
Autor drame je mladi domaći dramski pisac Filip Grujić, a predstavu režira Marko Čelebić, čija je ovo ujedno i diplomska predstava.
U predstavi igraju: Branislav Jerković, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Predrag Momčilović i Strahinja Bojović. Učestvuju i studenti sa klase glume Borisa Liješevića, AU Novi Sad.
Scenograf je Katarina Šijačić, kostimograf Staša Jamušakov, kompozitor Novak Ašković, za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević a dizajn svetla radiće Marko Radanović.
Premijera je planirana za novembar 2020.
Istorijska priča – priručnik za čitanje
Posle Prvog svetskog rata, radijum je bio korišćen u svakodnevnom potrošačkom životu. Smatralo se da leči sve, od mentalnih bolesti, anemije, pa sve do impotencije. Bio je sastavni deo putera, paste za zube, pijaće vode. Međutim, radon (koji se smatrao lekovitim) imao je kratak životni vek – od svega 3,82 dana. Stoga, kad bi došao do kupca, njegova bi se lekovitost izgubila.
Vilijam H. Bejli, optužen 1915. godine da je lažirao diplomu sa Harvarda, odlučio je da koristi čistu radioaktivnost umesto radona, koja ostaje u telu do 1500 godina. Tako je napravio svoj napitak – Radithor. Njega je reklamirao kao “a cure for the living dead” i “perpetual sunshine”.
Eben Bajers, bogati plejboj, golfer i sin uglednog vlasnika fabrike železa, bio je jedan od prvih konzumenata tog napitka od kojeg je umro nakon nekoliko godina konzumiranja. Sve su novine to objavile, jer je Eben Bajers bio ugledni građanin Njujorka.
Njujork tajms je napisao članak “Everything was fine until his jew fell off” (Sve je bilo u redu dok mu nije otpala vilica).
Nakon njegove smrti, napitak Radithor bio je zabranjen, kao i korišćenje radioaktivnosti u potrošačkom svetu.
Termin “Radium girls” nastao je po devojkama iz Nju Džerzija i Ilinoisa koje su radile u fabrikama, sa radijumom. Od rada su i umrle. Zvaničnici su prikrivali njihovu smrt, kao i bolest uostalom, a javno mnjenje nije bilo zainteresovano za njihov slučaj.
Danas, u umetnosti, društvu, sociologiji, kulturnoj istoriji, “Radium girls” su često obrađivana tema. O njima su pisani članci, objavljivane knjige, pravljene disertacije, politički manifesti.
O Ebenu Bajersu postoji svega nekoliko rečenica na Vikipediji i još nekoliko opskurnih članaka. U umetnosti nije obrađivan.
Autor: NsHronika
Foto: Dejan Petrović
