U sred sezone godišnjih odmora, i zaista prenatrpanog festivalskog kalendara naše varoši, o subotnjoj večeri (25.jun), otvoren je i 43.-i po redu Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (INFANT), izvođenjem eksperimentalnog istraživanja “Samo moje” – koreografa i igrača, Ane Dubljević i Igora Koruge.
Pozdravljajući prisutne, žiri, selektorku, te učesnike ovogodišnjeg festivala ispred grada Novog Sada, koji je i jedini ove godine podržao održavanje INFANT-a (izostala je finansijska i svaka druga podrška od pokrjine i republike,prim. TŽJ) opredelivši sedam miliona dinara iz budžeta odnosno, od novca poreskih obveznika, za realizaciju programskih aktivnosti, načelnica Uprave za kulturu pri Skupštini grada, Vesna Srdanov je naglasila da je upravo, kuriozitet INFANT-a stečen u činjenici, da se ovaj festival, uprkos njegovom alternativnom programskom usmerenju, te nastojanjima da se podrži alternativna teatarska scena u nas (a znamo da su budžeti za kulturu majušni i neznatni i za institucionalne okvire!), ipak uspeva održati u pokušaju da prikaže i produkuje makar delić sadržaja, koje delatnici i profesionlci u kulturi, a iz sfere “alternativnog” produkuju.
Otvarajući 43. Infant, glumica, koreografkinja i rediteljka, Sanja Krsmanović-Tasić je u svojoj pozdravnoj reči istakla da je lajtmotiv ovogodišnjeg festivala “Pošto sloboda”, istovremeno i pitanje sa kojim se kao društvo i pojedinci suočavamo svakoga dana:
– Moj prisni, trajni odnos sa Infantom svih ovih godina, odvijao se kroz različite forme i načine učešća jer sam na festivalu nekada pomagala u prevođenju, vođenju okruglih stolova. Predstave koje sam koreografisala, koreorežirala ili režirala biče su uvrštavane u selekcije, a ponekad pomišljam da smo svi mi, publika koju je ovaj festivl formirao, umetnici, stvaraoci, organizatori, kao neki čudni istraživači koji se uporno probijaju kroz prašume nepriznavanja, nemaštine, nipodaštavanja, ponižavanja. Od stalne borbe i napora smo očvrsli, a međusobna podrška nam nije dala da pokleknemo. Ove godine ova podrška je posebno važna, jer je očigledno da se vrši sistematsko i vešto smišljeno uništavanje i urušavanje kulture i umetnosti, a posebno savremene nezavisne pozorišne i plesne scene, i sa njom i Festivala koji je podržavaju i predstavljaju. U traganju za profitabilnim proizvodima prikladnim za široke platežne mase, mi sve više postajemo nepotreban luksuz – rekla je među ostalim, Krsmanović Tasićeva.
Festivalske aktivnosti su započete još o prošlom četvrtku i petku kada je u okviru pratećeg programa i projekta AltNSart u okviru tzv. “Infantfuzije” kao svojevrsnog intra odnosno one programske odrednice koja se čini u čast samog domaćina performansima “Inspiracija”, te “Vatreni krougovi” Centar za razvoj cirkuskih umetnosti Ludifiko predstavio svoja kreativno-istraživačke procese u polju plesa, street art-a te performansa.
Eksperimentom “Samo moje” koja je prva izvedena u tzv.selekcionom delu festivala o subotnjoj večeri, Ane Dubljević i Igora Koruge, ovaj dvojac je pokušao da “odgoneta” na prilično repetativno-neinventivni način korpus “negativnih osećanja” kao sastavnog dela svakodnevnog života u kapitalističkom društvu.
Dvema hit predstavama u regionalnim okvirima, “Julijem Cezarom”, Kokana Mladenovića, te “Hedom Gabler” Mateje Koležnik, bio je obeležen drugi dan Infanta (koji je upravo zbog zvučnosti imena i atraktivnosti naslova, uspeo da privuče pristojan broj publike).
Mladenovićev “Cezar” po Šekspirovoj glasovitoj tragediji, adaptiran u tipično kokanovskoj maniri pokušao je da problematizuje odnos elita i društva, odnos moći skoncentrisane u pojedincu i sve moguće manipulacije i zlodela koje proističu iz ovakvog oblika društvenog uređenja, dakako u transpolaciji od istorijskog Julija Cezara, preko onog šekspirijanskog do ovovremenog.
Jedna od najuticajnijih Ibezenovih drama, kojoj pripada mesto kontroverzne i drske, te antologijske u Istoriji književnosti, “Heda Gabler” u postavci Mateje Koležnik i izvođenju referentnog Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, pred Infntovsku publiku donela je jedno novo, ali ne i alternativno iščitavanje karaktera i složenosti ljudskih odnosa, uprkos zanatski dobrom tumačenju Hede, Nataše Matjašec Rošker.
Svakako, zbunjujuće u pogledu odabira i selekcije predstava koje se prikazuju i biće prikazane o ovogodišnjem Infantu, jeste odstupanje u pogledu prikazivanja što više sadržaja iz oblasti alternativnog teatra i njemu bliskih produkcija, a favorizovanje tzv. institucionalnih projekata renomiranih teatarskih kuća poput “Ateljea 212”, sarajevskog Mess-a, “Deže Kostolanji” teatra iz Subotice, koprodukcija Budve grad teatra i somborskog Narodnog pozorišta, itd… Pretpostavka je da se odgovor ovakvom meandriranju infantovske programske politike treba tražiti u pomanjkanju sredstava kojima je Infant kadgod bio “darivan” od strane nosilaca izvršne vlasti na svim nivoima.
Trećeg po redu festivalskog dana, pred “Infantozima” će se naći koprodukcioni projekat Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop”, Kulturnog centra Novog Sada te pozorišta “Deže Kostolanji” koji je svoju inspiraciju crpeo iz dela narečenog Kostolanjija, ali i Krisa Katlera, Ernsta Jandla, Uspenskog, Gurdijeva, Simona Grabovca, Šandora Šuranjija, koje je reditelj Deneš Debrei koristio kao polazišnice u transponovanju centralne teme predstave o osećanjima i načinima njihove ekspresije, koja počinje u 20 časova u Novosadskom (Ujvidek) pozorištu.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Brane Lučić
