Uoči Svetskog dana pozorišta koji se u svetu obeležava 27. marta Ministarstvo kulture i informisanja i Narodno pozorište u Beogradu je danas, 25. mart,a sa početkom od 11.30 časova, organizovalo je događaj pod nazivom “Pozorište za 21. vek” u Foaeju II galerije Narodnog pozorišta.
Na početku obeležavanja Svetskog dana pozorišta, predstoji nam razmatranje pitanja novih trendova savremenog pozorišta, ali i gorka prilika da se setimo i oprostimo od onih koji su sa strašću gradili ovaj teatron, kako mu i značenje kaže: prostor viđanja, istakao je pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić koji je i otvorio današnji događaj.
Jokić je rekao da je ovo prilika da se ovoga puta mi poklonimo njihovim senama i da se zahvalimo na njihovoj nepokolebljivoj nesebičnosti darovanja talenta našoj pažnji.
„Zaista, ovaj dan je i prilika da dočekamo i brojne izazove koji su pred nama, jer svet je ponovo, kao i 1963, probudio svoje najsmrtonosnije oružje i krenuo opasno dalje, dalje nego što život može da podnese“, podvukao je pomoćnik ministra i naglasio da je Ministarstvo kulture i informisanja tu da pomogne.
U panelu koji je sledio “Pozorište za 21. vek – Novi trendovi savremenog pozorišta – Kako privući i zadržati publiku” učestvovali su Svetislav Goncić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, Aleksandar Đaja, direktor Pozorišta na Terazijama; Igor Bojović, direktor Pozorišta Boško Buha; Bojana Kovačević, upravnica Narodnog pozorišta u Somboru; Spasoje Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu; dr Maja Ristić, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti na Katedra za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture; Miloš Latinović, direktor BITEF teatra i BITEF festivala, Vanja Balać, Pozorište lutaka Pinokio i Vladimir Popadić, reditelj u Kruševačkom Pozorištu. Panel je moderirala Marina Lučić, PR menadžerka u kulturi.
Svetislav Goncić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu je istakao da će ritualni čin uvek biti prisutan u pozorištu. Refleksija onog što se dešava može se desiti bilo gde, u hodniku, u stanu, na pozornici ali samo u pozorištu se može o tom činu može diskutovati na pravi način. Za poslednje dve godine imali smo priliku da preispitamo poziciju teatra I umetničkog čina šire gde se nalazimo I zašto komuniciramo sa publikom.
Direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja napomenuo je da pozorište nikada tokom pandemije nije stalo, da je država odigrala presudnu ulogu. Država Srbija i grad Beograd su sačuvali pozorišta u uslovima pandemije, to privatna pozorišta ne bi mogla da urade. Na zapadu nisu mogla i mnoga pozorišta su propala. Država je pružila veliku i materijalnu i moralnu podršku tako da publiku nismo nikada izgubili.
Direktor Pozorišta Boško Buha Igor Bojović je istakao da brojčano se ne može meriti uspeh ovog pozorišta. Nisu to samo deca koja dolaze da pogledaju predstave već se tu gradi svi odrasli posetioci drugih pozorišta koji danas imaju razvijenu kulturu odlaska u pozorište baš zato jer su kao deca imali odgovarajući sadržaj koji nude pozorišta za decu.
Miloš Latinović, direktor BITEF teatra i BITEF festivala istako je da značaj BITEF-a leži upravo u njegovoj posebnosti što u temama koje obrađuju, načinu na koji to rade a I na vrlo definisanom pristupu I razvoju nezavisne scene koja je sasvim sigurno potrebna u Srbiji I koja ima puno potencijala da dovede novu publiku u pozorišta.
Na osnovu istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji se bavio istraživanjem dramske publike pokazalo se da mlada i studentska publika nije mnogo zainteresovana za pozoriste već su više vezani za popularne sadržaje, provođenje slobodnog vremena za telefonom, čitanju knjiga ili spremanju ispita, da uglavnom posećuju kulturne događaje i ustanove koji su im blizu. Jedan od razloga je i loša materijalna situacija studenata kao i generalno nezainteresovanosti za pozorište i kulturu. U poslednjih deset godine interesovanje za kulturu pa i pozorište opada zbog novih digitalnih medija, smart telefona, masovne zabave. Kultura je što se tiče broja publike i posećenosti u ozbiljnom problemu, publika koja dolazi u pozorište iznosi svega dva do tri odsto ukupne populacije što je veoma malo. Mlade publike od 18 do 25 nema u pozorištu, s izuzetkom mjuzikla istakla je dr Maja Ristić, vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Vanja Balać iz Pozorišta lutaka Pinokio je istakla da nisu imali otkazivanja predstava ni tokom najtežih perioda pandemije I da su uvek bili popunjeni koliko su mere to dozvoljavale. Ono što nismo uspeli je da proslavimo naša prethodna dva rođendana I zato se radujemo što ćemo ovaj jubilarni 50ti rođendan 01. aprila proslaviti na najbolji mogući način.
Spasoje Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu je istakao da su država i lokalne samouprave u potpunosti pomagale svoja pozorišta od momenta širenja Kovida 19. On je istakao da pozorišta u manjim sredinama moraju da rade na diverzitetu svog sadržaja jer za razliku od Beograda koji ima tu slobodu da se na više lokacija obrađuju različite umetničke delatnosti, u manjim se mora na jednom mestu pokriti I mjuzikli I klasične predstave i mnogo više jer publika to zahteva.
Bojana Kovačević upravnica Narodnog pozorišta u Somboru je istakla da su tokom prošle sezone u ovom pozorištu uspeli da izvedu četiri premijere, a početkom ove sezone, odnosno od početka godine su realizovali tri premijere. Pohvalila je somborsku publiku i napomenula da do sada nisi imali problema sa brojem gledalaca da su im sale uvek pune.
Vladimir Popadić, reditelj u Kruševačkom Pozorištu je istakao da humoristični komadi I mjuzikli su nešto što publici treba I takve predstave će uvek odlično biti primljene kod publike. Publici treba ponudi nešto što ih se tiče i nešto što ih provocira i tera ih da pogledaju komad u kome će se pronaći, komad s kojim će naći zajedničku notu koja ih povezuje. Pogotovo u lokalnim sredinama, ovakva dela mogu dovesti novu publiku koja će se poistovetiti sa pričom koja se ispred njih odvija.
Danas smo samo načeti a tek treba da govorimo o svetu pozorišne umetnosti, njegovom trenutnom organizovanju i stanju, novim trendovima u komunikaciji sa publikom, razvojem i negovanjem publike jer je uloga pozorišta kroz vekove dobro poznata jer u pozorištima upoznajemo I sebe I društvo u kome živimo, radimo I trudimo se da menjamo na bolje.
Prisutni su na kraju događaja imali priiku da u Muzeju Narodnog pozorišta pogledaju tek otvorenu izložbu “Breda Kalef – neuobičajena primadona”.
Snimak celokupnog događaja možete pogledati na linku: https://youtu.be/qehzcuKDYo4
Foto: Dario Konstantinović
