U okviru programa “Leto u vrtu galerija” koji organizuju Galerija Matice srpske (GMS) i Spomen zbirka Pavla Beljanskog, sinoć su dr Vladimir Gvozden i mr Tijana Palkovljević Bugarski, uz autorku izložbe, kustoskinju Jelenu Ognjanović, otvorili u zajedničkom vrtu ove dve institucije izložbu znamenite novosadske umetnice I profesorice Vere Zarić.
Izložba “Poklon zbirka Vere Zarić” GMS predstavlja dar umetnice od 121 umetničkog dela poklonjenog ovoj instituciji u period od 1999. do 2013. godine, koji su svakako, obogatili zbirke slikarstva i crteža GMS i doprineli sveobuhvatnijem sagledavanju naše umetnosti druge polovine 20. stoleća.
Pozdravljajući prisutne, šarmantna upravnica GMS, mr Palkovljević-Bugarska je istakla da se Zarićeva ovim svojim činom “upisala” u velike dobrotvore naše prominentne institucije kulture, potcrtavajući da je Vera znatno više od poklonodavca:
“Pored toga što je nesumnjivo veliki umetnik, predan slikar obimnog opusa i dosledno razvijane karijere, Vera Zarić je i pedagog koji je generacije učenika uveo u svet likovnih umetnosti i vrednosti umetničkog dela. Svojom smirenošću i tihim glasom, kojim nam je tumačila vizantijsku umetnost, renesansu ili početke modern, učinila je da se na njenim časovima prebacimo u jedan drugi, duhovni prostor koji nas je vrlo brzo od zajapurenih dečaka i devojčica preobražavao u smirene i zadovoljne mlade ljude. Stvorila je od nas, sada to znamo, ljubitelje umetnosti, znalačku publiku umetničkih priredbi, ponekog kolekcionara i sigurno presudno uticala na to da retkima od nas istorija umetnosti postane životni i profesionalni izbor”, reminiscentno je zaključila upravnica GMS.
Mlada i izuzetno vredna i minuciozna kustoskinja, Jelena Ognjanović koja je i autorka izložbene postavke “Poklon zbirka Vere Zarić” objašnjava da je umetničko-stvaralački život i dela, odnosno lajt-motivi Vere Zarić, u više od četiri decenije stvaralaštva tematski omeđen sa dva pojma, te u tom smislu i postavka prati dva Zarićkina velika ciklusa-Gradova i imaginarnih gradova, te mitoloških i religioznih kompozicija.
Otvarajući izložbu, komparatist, prevodilac i profesor novosadskog Filosofskog fakulteta, dr Vladimir Gvozden (i sam izučavalac, izmeđ ostalog, i putopisne književnosti u nas) naglasio je da je u Zarićkinom slikarskom opusu put mnogoslojan i mnogosložan pojam koji se ogleda i kao put slike, kao svojevrsna metafora, te kao duhovni put i spiritualni doživljaj same egzistencije kao putovanja:
“Umetnik, putnik i posmatrač u Veri Zarić svojim likovnim doživljajem, kroz eksploziju telesnosti i boja predstavlja i svoj doživljaj sveta koji nas okružuje i koji sačinjava našu civilizaciju. U Verinom slikarstvu i sama egzistencija je vrsta putovanja”, filosofski poentira, Gvozden.
Međ brojnim prisutnima koje se okupiše u čarobnom vrtu dveju galerija da bi uživali u platnima Zarićeve i rashlađivali se sezonskim voćem i sangrijom, te kokicama, prepoznali smo i: kustose Ratomira Kulića i Jasminu Jakšić; dr Slobodanku Latinović i supruga joj, reditelja Miloša Latinovića; doajena i pionira jazz muzike u nas, Vojislava Bubišu Simića; dr Srđana Dedića; privrednika Slavka Lukovića; istoričara Ognjena Karanovića; kadgodnjeg političara, Mirka Čanadanovića; umetnike: Milana Kešelja, Maju Ćurčić, Smiljanu Hadžić, Gordanu Šijački, Gordanu Janković, Pavela Papa, dakako Petra Ćurčića, haiku pesnika Zorana Doderovića i brojne druge.
Autor: Teodora Ž.Janković
Foto:Bora Radanović
