Dominacija. Vrh. Ekstra i u full-u. Štono, rekli klinci u slengu! Sinoćna predpremijera autorskog projekta Danice Nikolić-Nikolić i Olje Đorđević, na temu “tranzitivnog” roditeljstva i “njegovih demona”, bila je prava mera reskog humora i istine bačene u oči gledalištu koje se hvatalo za stomak i ovacijama ispraćalo Sašu Latinovića, Slavicu Vučetić, Nedu Danilović, Jelicu Gligorin, Ivana Đurića, Slobodana Ninkovića, Kristinu Savkov i Danila Milovanovića, u arhetipskim, rodbinsko-krvnim rolama dece-majki-roditelja-familije u prvom i drugom kolenu, te čitavog karusela dušebrižnika i potrebnika prilikom odrastanja svakog pojedinca u društvu.
Govoreći o samom procesu rada i nastanka ovog tužno-humornog komada, rediteljka Olja Đorđević je rekla da je inspiraciju, dakako, crpela iz činjenice da i sama podiže dete, u sredini kakva jesmo:
– Kad smo počeli probe upustili smo se u mnoštvo razgovora, baveći se upoređivanjem toga gde smo mi odrastali, u odnosu na uslove u kojima odrastaju naša deca. Budući da je proces podrazumevao duboko poniranje u vlastito detinjstvo, svi koji su radili na predstavi bili su svesni da je naše, i odrastanje naše dece uporedivo u promerima poređenja dve različite planete. Razlikujemo se, počev od banalnih stvari kao što su neprekidne priče kako je tehnologija uznapredovala, preko pojave interneta i društvenih mreža (koji su dostupni i deci, prim TŽJ), pa do suštinskih – da se mi i naša deca zaista nismo rodili u istoj zemlji. Takve predstave su mi posebno drage u poslednje vreme, mada je postalo teško postavljati ih na scenu. Te gorko-tragične komedije, uglavnom viđamo na televiziji u večernjim vestima – veli Olja Đorđević.
Pisac i dobitnica “Mihizove” nagrade za dramski tekst, a potom i upriličenje mjuzikla “Sava Savanović vampirska simfonija”, Danica (Baden-Baden, kao banja, kako je to kadgod rekla uptana da prokomentariše istovetnost dvaju istih prezimena koje nosi, prim. TŽJ) Nikolić-Nikolić, i autorka komada “Dok te ja hranim i oblačim” mišljenja je da ispravnog recepta za valjano roditeljstvo nema:
– Postoje šabloni, arhetipovi kojima smo svi na ovaj ili onaj način izloženi. Nismo imali nikakvu intenciju u tom smislu, dočim smo ove šablone stavili pred publiku na tacnu, a oni nek dalje vide šta će sa njima – veli Nikolić-Nikolićka.
Problematizujući čitav niz pitanja u procesu “odrastanja”, od bivanja u drugom stanju, preko tradicionalno-patrijarhalnih i snobo-liberalnih jukstapozicioniranih pogleda na vaspitanje i obrazovanje dece i omladine, “Dok te ja hranim i oblačim” je pokušao da oslika i odnos savremenog društva prema porodici, ulogama oca i majke, te dece, socijalnoj i obrazovnoj politici, demografskom odlivu mladih i brojnim drugim izazovima, u kojem se naše društvo i sredina nađoše u drugoj deceniji trećeg milenijuma.
Kostimografski i scenografski, u proverenom dvojcu misleće kreativnosti na relaciji, Milica Grbić- Komazec i Diana Radosavljević- Milović, stvorena su rešenja koja su u potpunosti funkcionalna i sledstvena trenutku i tipizaciji likova. Uz odlično iskomponovanu muziku Irene Popović i vešto birane koreografske bravure Andreje Kulešević, te maestralna izvođenja songova na temu “znanja i obrazovanja” u izvedbi Saše Latinovića, Nede Todorović, Kristine Savkov i drugih glumaca iz podele “Dok te ja hranim i oblačim”, pokušalo se ući i izvrgunti podsmehu i sve naše “klaine malicioznosti” vezane za dnevno politička zbitija, bez kojih je očigledno nemoguće danas bivati i detetom.
Ako je suditi po reakcijama publike, Pozorište Mladih je sinoć dobilo hit predstavu! Na ovaj način nanovo i sebi i celokupnoj kultur zajednici, potcrtavajući da je upravo odabir ovakvih postavki i autorskih projekata bez velikih pretenzija, a u ključu savremenosti i komedije, odličan put da Pozorište mladih u pogledu programske i repertoarske politike treba da sledi ono što najbolje ume – a to je negovanje i senzibilisanje postojeće publike, malim i univerzalnim pričama.
Premijera je simbolično zakazana za Dan mladosti, dakle, danas od 20 časova i okupiće veliki broj pozorišnika, u Velikoj sali Pozorišta mladih.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: V. Rakić i arhiva Pozorišta mladih
