Početna Kultura “Sangailino leto” I “Opasna dela” predstavljena na festivalu “Slobodna zona”

“Sangailino leto” I “Opasna dela” predstavljena na festivalu “Slobodna zona”

0

007_leto-sa-sangaliom

Senzualna i poetska priča o turbulentnim adolescentskim emocijama, igrani film “Sangailino leto” govori o dve neobične tinejdžerke. Sedamnaestogodišnja Sangail opsednuta je avio akrobacijama. Plaši se visine i nikad se nije usudila da uđe u kokpit aviona. Na letnjem avio mitingu u blizini njene kuće, sreće Auste, konobaricu iz lokalne kantine, koja za razliku od nje živi život punim plućima, ispunjena kreativnošću i odvažnošću. Njihov prvi susret izaziva varnicu koja tokom leta koje provode zajedno, prerasta u zanos koji ih kompletno obuzima. Sangail otkriva Auste svoje najintimnije tajne, i u toj tinejdžerskoj romansi pronalazi jedinu osobu koja je istinski podržava i razume njenu ljubav prema letenju. Sangail se na razne načine bori protiv svog straha od visine, a Auste je jedina koja je u tome podržava i istinski se raduje svakoj njenoj maloj pobedi. Leto koje će svakako obema promeniti živote u cilju spoznaje svojih životnih ciljeva i otkrivanja svojih seksualnih opredeljenja. Dve godine nakon čuvenog leta, život ove dve devojke se menja u potpunosti. Sangail je sada već postala iskusan pilot, koji se sprema za svoj prvi aeromiting, dok je Auste konačno ispunila svoju životnu želju i upisala dizajnerski fakultet.

Alante Kavaite je litvanska rediteljka koja živi u Parizu, ovo je njen drugi dugometražni igrani film, koji je premijerno prikazan na filmskom festivalu Sandens u Sjedinjenim državama, gde je osvojio i nagradu za najbolju režiju. Na Medjunarodnim festivalima u Karlovim Varima I Edinburgu, 2015.godine, takođe je osvojio značajna priznanja.

020_opasna-dela

Baviti se društveno angažovanim pozorištem u Belorusiji zahteva veliku dozu ličnog rizika uz mnoge emotivne napore i stresne situacija. Dokumentarni film “Opasna dela” je priča o članovima provokativnog Beloruskog slobodnog teatra. Pretnje i cenzura, zatvorske kazne, fizičko kažnjavanje neistomišljenika režima, samo su neke od stvari sa kojima se susreću ovi hrabri borci za slobodu. Film nas vodi iza scene priznate pozorišne trupe, poznate po kreativnom i subverzivnom pristupu koji svoje akcije sprovode u izolovanoj zemlji na čelu sa poslednjim evropskim diktatotom, Aleksandrom Lukašenkom. Scene predizborne kampanje, krvavog gušenja mirnih protesta na ulici Minska, beskrupuloznog hapšenja demonstranata i gušenja medijskih sloboda, samo su neki od delova ovog dokumentarca, čiji materijal se krišom iznosio iz zemlje, kako bi ovaj film ugledao svetlost dana. Da bi sačuvali goli život sebe i svoje porodice, glumci su primorani da traže politički azil u Veliku Britaniju. Ovim filmom su konačno otvorene oči svetske javnosti i direktno uperen prst na poslednjeg evropskog diktatora, čiji narod živi u potpunom mraku medijskih i svih drugih sloboda. Hrabri glumci Beloruskog slobodnog pozorišta, čak ni u izgnanstvu ne odustaju od svojih ideala i spremni su do poslednje kapi krvi da se bore za slobodu svog naroda i svoje zemlje.

Madlin Sakler je rediteljka i producentkinja “Opasnih dela”, koji je njen treći dugometražni dokumentarac. Još 2010. godine je počela da se bavi Beloruskim slobodnim teatrom i 2013. zvanično je završila film koji od tada ne prestaje da cirkuliše po najprestižnijim svetskim festivalima.
Film je osvojio značajna priznanja na Međunarodnim filmskim festivalima u Amsterdamu IDFA, 2014 godine, u Torontu, 2013. i u Solunu, 2014.godine.
Ovi fenomenalni filmovi imalu su slabu posećenost u odnosu na kvalitet sadržaja koji su ponudili, ali to možemo pripisati činjenici da ipak na ovakvu vrstu filmova dolazi publika sa istančanim ukusom.

Mogli bismo reći da su projekcije u Muzeju savremene umetnosti “Pet friendly”, obzirom da je većinu filmova zajedno sa gledaocima pogledao i umiljati mačak koji je najverovatnije ljubimac muzeja, a koji se nenametljivo umiljavao raspoloženim gledaocima, dok su samo neki od njih, po njegovom slobodnom izboru, imali čast da gledaju filmove deleći sa njim svoju bioskopsku stolicu.

Autor: Jelena Dopuđ