Pet najuspešnijih predstava Satiričnog kazališta “Kerempuh” (“Jazavac u Kerempuhu”, “Ko živ, ko mrtav”, “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, “Političko vjenčanje”, te “Kabare chishche lishche”-kao zaštitni znak i stalni scenski žanr), od sinoć su se počeli odigravati pred Novosađanima, po drugi put(“istorijski” prvi put se dogodio 2011.godine) na scenama Srpskog narodnog pozorišta (SNP).
Svoje četvorodnevno gostovanje popularno pozorište sa Ilice, započelo je autorskim projektom regionalnog teatarskog “kraljevića”-Olivera Frljića, kojeg je trodecenijski upravnik “Kerempuha”, Duško Ljuština, u godini kada je ova teatarska kuća proslavljala pola veka postojanja (25.mart 2014) pozvao da se poigra i propita nepravilnosti i anomalije društva, koje su postale ne samo prihvatljive već, gotovo i poželjne, a na primeru same teatarske kuće “Kerempuh” koju stariji pozorišnici i poznavaoci ex-Yu Istorije pozorišta znaju kao “Jazavac”. Naime, upravo je to polazišnica predstave “Jazavac u Kerempuhu”, koja se bila dogodila 90-tih godina prošlog veka i kada je gostujuća nam teatarska kuća preimenovana u “Kerempuh” odlukom vlasti.
Sam Frljić je objašnjavajući svoj projekat rekao među ostalim da je želeo da rekonstruiše i dočara “šta se dogodilo sa ‘Jazavcem’ otkad je njegovo ime izbrisano iz naziva satiričnog pozorišta. Da li se vratio u Kočićevu dramu iz koje je i došao ili se ponovo našao pred sudom?!… Mlađe generacije nikada nisu upoznale Jazavca, starije su ga u skladu sa službenom kultur-politikom, doslovce izbrisale iz pamćenja. Ipak, Jazavac kojeg ovde upoznajemo nije Kočićev, a još manje satiričko-pozorišni. On je zajednički imenitelj za vreme u kojem su određena imena predstavljala opasnost za njihove vlasnike…”
Sastavljena u formi četiri glumački spretna stand-up nastupa i lična svedočanstva–Hrvoja Kečkeša, Vilima Matule, Borka Perića i Rakana Rushaidata (koji su uz Frljića i autori tekstova koje je dramuturški obradila Dora Delbianco), koje u međuprizorima labavo spaja prozivka raznih društvenih licimerja i farisejstva, a posebce onog koje vlada u interpersonalnim odnosima samih glumaca, kao da nas svojom satirom i humorom proziva da se pogledamo u ogledalu u našoj svakodnevici i iznošenju vrednosno-kategorijanih stavova na sve “popularne” teme poput: nacionalizma, društveno-humanitarne odgovornosti (na primeru poplava), klera, Crkve i njene pastve u savremenosti i večnih lajt-motiva seksualnosti koja takođe ima svoje “mode i kerefeke”.
Kako je to već i običaj u našem “velom mistu”, Frljić i njegovo “pravo”, ispraćeni su ovacijama u čijem iskazivanju su se posebno isticali: predsednik vojvođanske Vlade, dr Bojan Pajtić, koji je došao u društvu bivšeg gradonačenika Igora Pavličića i njegove supruge Nataše… Dakako, predsednika Demokratske stranke, kao i sve naše stranačke prvake vazda prati i regementa stranačke vojske, te su na izvođenju “Jazavca u Kerempuhu” bili primećeni mnogobrojni aparatčici Izvršnog veća Vojvodine, a međ inteligencijom i radnim narodom prepoznasmo i: advokate Vladimira Horovica, Peđu Bogavca, Slobodana Beljanskog; arhitekte Gordanu Đilas i Vladu Rakića; teatrologa mr Miroslava S. Radonjića; upravnika “Kerempuha”, Duška Ljuštinu i dramaturga Doru Delbianco; direktora Sterijinog pozorja, dr Miroslava Mikija Radonjića; novinare Stašu Jamušakov, Miroslava Stajića, Ivanu Petrović; privrednike Jasnu i Nemanju Kovačić; upravnicu Galerije Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Jasnu sa suprugom joj, dramaturgom i teatrologom Svetislavom, upravnika SNP, Sašu Milosavljevića; protokol majstore, Minju i Jelenu Lagator, lekare-dr Mirnu Đurić i dr Nevenu Sečen i brojne druge…
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: arhiva Kerempuha
