Prema rečima autora, prvobitna namera bila je da publikuju jedan važan, a do sada neobjavljen dokument iz istorije kratkotrajne Srpske Vojvodine. Reč je o Privremenoj uredbi za pečatnju, to jest štampu, koju je maja meseca 1849. godine donelo Praviteljstvo, odnosno vlada Vojvodine. Na prelomu 1848/1849 godine, ne samo usled konflikata srpske vlasti i srpske štampe, već i pod pritiskom spoljnih faktora, kada je došlo do prvih zabrana srpskih novina, došlo se i do svesti da i ova oblast, sloboda štampe, mora biti zakonski regulisana.
Nesumljiv je značaj Privremene uredbe za štampu (pečatnju), ali zbog njene nedovoljne razumljivosti za današnjeg čitaoca, autori su pre same uredbe dali istorijski kontekst u kome se ona pojavila, a uz nju i rečnik nedovoljno poznatih ili izobičajenih reči.
Prof. dr Vladan Gavrilović, sa katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, približio je prisutnima istorijski kontekst nastanka Uredbe o štampi (pečatnji) koja je nastala u Srpskoj Vojvodini 1848-1849 godine.
O samom nastanku knjige i izvorima koji su korišteni pri njenom sačinjavanju govorio je Zoran Veljanović, viši arhivista Arhiva u Subotici.
Aleksandar Matić, glumac Srpskog narodnog pozorišta i pesnik, govorio je tekstove akademika Danila Medakovića izdavača ondašnjeg srpskog lista “Napredak”. Reč je o člancima Danila Medakovića, u kojima su postavljeni prvi principi slobode štampe u srpskom društvu. Oni su i danas aktuelni. Medakovićev “Napredak” prvi je primenio novi, Vukov, pravopis i savremenu ortografiju.
Namera uvaženih autora ove knjige, prof. dr Biljane Ratković Njegovan i dr Draga Njegovana, bila je da služi ne samo ljubiteljima istorije, već i današnjim novinarima, koji se suočavaju sa sličnim problemima sa kojima su se novinari suočavali i pre sto pedeset i više godina, nalazeći se između ideala slobode štampe i realnosti njenih ograničenja, pogotovo od strane nosilaca državne vlasti.
Autor: Jelena Dopuđ
Foto: Jelena Dopuđ