Završno veče 60.-tog Sterijinog pozorja proteklo je svečarski kako i dolikuje jubilarcu! Antologijskim mjuziklom Džozefa Stajna(dram.pisac) i kompozitora Džerija Boka, “Violinista na krovu”, koji je na sceni Srpskog narodnog pozorišta/SNP/ postavio Atila Bereš, reditelj budimpeštanskog Operetskog pozorišta, a koji je urađen u velikoj ansambl koprodukciji SNP-a i Novosadskog pozorišta, izvedenog u čast nagrađenih, Sterijanci i pozorišnici su ovacijama i aplauzima, uz čuveni hitić-song “Eh, da sam bogat, ceo svet bi bio moj” iz narečenog mjuzikla ispratili “ovogodišnjeg Steriju Popovića na zasluženi odmor”.
Dakako, ceremonijalni deo dodele Sterijinih nagrada, koji je upriličen pre izvođenja predstave u čast nagrađenih, takođe je protekao u znaku reminiscencija i govora, te je tako, pozdravljajući prisutne i teatarsku Srbiju i svet, direktor “Sterijinog pozorja”, agilni, žovijalni i pčeloradilišni, dr Miroslav Miki Radonjić istakao da je Pozorje duboko svesno tradicije same dramske umetnosti kojoj je jedan od začetnika u nas upravo bio J.S.Popović, ali i tradicije koju su u povodu toga baštinili osnivači samog “Sterijinog pozorja” 1956. godine kada su stvorene tadašnje jugoslovenske, a potonje Sterijine pozorišne igre.
-Jedino što Pozorje ne priznaje u svojoj dugodecenijskoj tradiciji, to su ostrašćenosti i podele. Jer o koncu treba se setiti velikog Aleksandra Ace Popovića, koji je u jednoj svojoj drami u usta svog junaka stavio veliku životnu filosofiju, da kada se sve sabere i oduzme, o koncu bivamo samo ljudima i neljudima. U nadi da ćemo dogodine biti makar malo bolji ljudi, a da će i dani provedeni na Pozorju tome doprineti, nastavljamo da radimo na novom 61. Festivalu Sterijinih igara – rekao je direktor Radonjić.
Laureatima: piscu i poetesi Mileni Marković, rediteljki Snežani Trišić, kostimografkinji Maji Mirković, scenografu Darku Nedeljkoviću, kompozitoru Vladimiru Pejkoviću, Andreji Kulešević, glumcima Aniti Mančić, Katarini Žutić, Jeleni Đokić i Nebojši Iliću, Jovani Gavrilović i Slavenu Došlu uručene su Sterijine statuete. Takođe, dodeljene su i nagrada “Miodrag Kujundžić” za najbolju pozorišnu kritiku – Ani Tasić iz novinske kuće “Politika” i Aleksandru Milosavljeviću, teatrologu i upravniku SNP.
Žiri Međunarodne kritike nagradu za najbolju predstavu dodelio je “DR Nušiću” Kokana Mladenovića a i pozorijanska publika je svojim glasovima odlučila da je, predstava urađena u koprodukciji Kruševačkog i Somborskog narodnog pozorišta, najbolja, te joj je i po ovoj odluci uručena Sterijina nagrada koju je primio upravnik Somborskog pozorišta, Mihajlo Nestorović. Glumica Jelena Đokić ovenčala se i nagradom lista “Dnevnik” za rolu u Sterijanskoj laurat – predstavi “Kazimir i Karolina”, dočim je Jovana Gavrilović ponela kući i nagradu za najbolju epizodnu ulogu koju dodeljuje naša kuća Color Press Grupa.
Svakako, jedan od kurioziteta ove zavšnice jubilarca bila je dodela Sterijinih nagrada za nročite zasluga na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture i to doajenu i korifeju našeg glumišta, Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću, Geroslavu Zariću i Ljubiši Ristiću. U ime Đuze Stoiljkovića koji se oporvlja od zdravstvenih poteškoća koje je nedavno prebrodio, nagradu je primio glumac Svetozar Cvetković sa kojim je naš proslavljeni jugoslovenski glumac u vrlo srdačnim odnosima. Svakako, zasluženo, ali vrlo kuriozitetno bilo je uručenje Sterijine nagrade, proslavljenom reditelju i pioniru u brojnim eksperimentima jugoslovenskog teatra, Ljubiši Ljuši Ristiću, koji je u maniru svog posla, “izrežirao” i svoj kratki govor posvećen Đuzi i Teatru rečima da je godina 1956. bila vrlo značajna za njega jer je tada zajedno sa Đuzom zaigrao u kultnoj predstavi Soje Jovanović, “Plači voljena zemljo”, da bi mu se Đuza našao na diplomskoj predstavi što je bio njihov drugi životni susret, dočim se treći odigrao upravo o sinoćnoj večeri dodele nagrada, na simboličan način prožimajući duboku teatarsku povezanost ova dva čoveka.
Jakako, festivalska konačnica se morala završiti coctail partijem na kojem su bili prisutni svi pomenuti dobitnici Sterijine nagrade, upravnici brojnih pozorišta iz zemlje i inostranstva, predstavnici diplomatskog kora – ataše za kulturu ambasade Narodne Republike Kine i crnogorski ambasador u Beogradu, proslavljeni reditelj, Branislav Mićunović. I dok su protokol majstorica, Minja Lagator i producent, Slobodan Mojak otvorili tanc – veče na terasi SNP-a, pokazujući zavidno plesačko umeće pred svima, dotle su pisac Laslo Vegel, kritičar Dejan Penčić Poljanski, novinar Đorđe Randelj, kolumnist Teofil Pančić, načelnica Uprave za kulturu grada Novog Sada, Vesna Srdanov i Bojana Petrović vodilisitne divane. Đipalo se i u društvu novinarke Jasne Budimirović, kadgodnje pi-arice JP „Informatika“, Gordane Galešev, pomoćnika direktora JP „Urbanizam“-arhitekata Gordane Đilas i Vladimira Rakića, operske vedete, Agote Kučera Vitkai, it stručnjaka- Milana Šolaje, dočim su bračni par Labudović, glumica Sonja Damjanović i Sonja Josić Stipić, uz Miru Banjac i Radu Đuričić sabirale utiske o žiriranju i predstavi odigranoj u čast nagrađenih.
Uz pop rock standarde, vino i sitne đakonije veselili su se i: glumci Aleksandra Cakana Pleskonjić, Radoje Čupić, Saša Gajin, Emina Elor, Milovan Filipović, Milorad Kapor, Dragan Kojić; baletani – Stevan Sremac, Ranko Lazić, Gizela Gregorović, Bojan Radnov; direktor Pozorja, Miki Radonjić, novinarke Angelina Pisarev, Milka Katišić, Vera Korponaić, Saška Trešnjić, advokat Slobodan Beljanski i Vladimir Horovic, dr Vesna Najdovska i dr Nataša Bojat, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, Mihajlo Đurić; privrednici Dušan Mijić i Radovan Rodić; i brojne druge javne delatnike i kultur pregaoce iz zemlje i inostranstva.
Novi Sad je i te vrele junske večeri pokazao svu puninu svog kosmopolitskog lica, čemu možemo zahvaliti upravo Steriji… Još da smo bogati, kako veli ona pesma sa početka..’di bi nam kraj bio.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Branko Lučić
