U čast jubileja, 60 godina od osnivanja, najreferentnijeg festivala pozorišne umetnosti, preksinoć je u direkciji “Sterijinog pozorja” uručena nagrada novosadskom dramskom piscu, Božidaru Kneževiću, a u povodu Dana Sterijinog pozorja (SP).
Vraćajući se u pionirske početke, podsećajući se, odluke donete, 1956. godine da se ustanovi festival koji će unapređivati dramsku i savremenu dramsku književnost, te pozorišnu umetnost na teritoriji bivše Jugoslavije (lumeni poput Iva Andrića, Veljka Petrović, odnosno Josipa Vidmara koji su sačinjavali prvonastali Upravni odbor, prim.TŽJ). Pozorijanci predvođeni direktorom dr Miroslavom Radonjićem, su prisutnima potcrtali da su misiju negovanja i unapređivanja pozorišnog života, revnosno ispunjavali šest decenija kroz različite delatnosti a pre svega festivalsku, te izdavačku (časopis “Scena” izlazi punih pola veka).
– Ispunjavamo svoju kulturnu misiju i nadalje, a izvorni princip koji stavlja u fokus domaći dramski tekst nama je i dalje na listi prioriteta. Sterijino pozorje se prilagođavalo i prilagođavaće se kako bi odgovorilo izazovima savremenog doba, verbatim, postdramskoj i drugim vidovima dramske umetnosti. Finansije, krizu i nestašicu, doživljavamo kao kreativni izazov i želimo da pokažemo da postoji način da se kvalitetom taj nedostatak nadomesti – rekao je među ostalim, svečar Radonjić.
Obrazlažući odluku žirija, koji dodeljuje Sterijinu nagradu za najbolji domaći dramski tekst, ustanovljenu pre deceniju, a prvi puta ove godine dodeljenu jednom Novosađaninu, Željko Hubač je među ostalim rekao da je “Ilustrovana enciklopedija nestajanja”, Božidara Kneževića, “biblijska drama” koja prati postojanje ili opstanak porodice Koljibaba u živopisnom okruženju papkara i guštera.
Laureat Sterijine nagrade za dramsko stvaralaštvo, Knežević, upitan da prokomentariše činjenicu da je prvi Novosađanin koji je dobio ovo prestižno priznanje je rekao u šaljivom, sebi svojstvenom tonu:
– Drago mi je da sam pomogao decentralizaciju kulture. Nadam se da će mi Sterijina nagrada omogućiti da lakše plasiram ono što radim, i što bih i inače radio i da nisam njome ovenčan. Mada moje isustvo sa nagradama, koje sam već dobio što kroz svoje pesništvo, što kroz rad na dramskim tekstovima, ne govori u prilog ovome mom nadanju.Ali da sam pesimista, ne bih ovo sve ni radio, jer je besmisleno pisati za budućnost, koja neće postojati – filosofski je zaključio Božidar Knežević
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Arhiva Pozorja
