Početna Kultura Svečano otvaranje izložbe muzeja iz Pečuja – “Magična reč – Žolnai”

Svečano otvaranje izložbe muzeja iz Pečuja – “Magična reč – Žolnai”

0

magicna-rec-zolnai-jpg_660x330

U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, u ponedeljak 11. aprila, sa početkom u 13 časova, biće svečano otvorena izložba Muzeja Janus Pannonius iz Pečuja pod nazivom “Magična reč – Žolnai”.

Izložbom “Magična reč – Žolnai”, autorke Oršolje Kovač, novosadskoj publici će biti predstavljen deo zbirke Žolnai keramike iz bogate kolekcije Muzeja Janus Pannonius u Pečuju.

Reč je o 120 upotrebnih i ukrasnih predmeta, kao i o bogatoj dokumentaciji o razvoju jedne od najpoznatijih evropskih manufaktura.

Fabriku “Žolnai” osnovao je Mikloš Žolnai u gradu Pečuju, u Mađarskoj, 1853. godine za svog sina Ignjaca. Sa željom da unapredi mađarsku privredu, Ignjac je u fabrici proizvodio keramiku i umetničke predmete od gline. Bila je to mala radionica sa svega nekoliko radnika. Uskoro se radionica našla na rubu bankrota. Godine 1863. u posao se uključuje Vilmoš Žolnai, drugi Miklošev sin. Iako je smatrao je da bi proizvodnja opeke i šamota mogla da bude najunosniji posao, zalaže se za proizvodnju ukrasne keramike. Ukrasna keramika mu je postala strast, a uskoro i zaštitni znak fabrike, kaže se u najavi.

Svojim inovativnim proizvodima učinio je da Fabrika “Žolnai” postane poznata u čitavom svetu. Slavu je postigao izlažući na međunarodnim izložbama, među kojima su Svetska izložba u Beču i Svetska izložba u Parizu, na kojoj je osvojio Gran Pri.

Keramika Žolnai, otporna na vremenske uslove, korišćena je za ukrašavanje zgrada, pogotovo u periodu secesije. Do 1914. godine, Fabrika “Žolnai” je postala najveća fabrika u Austorugarskoj.

Inspirisan kineskim porcelanom, Vilmoš Žolnai je uložio mnogo godina rada tragajući za novim materijalima i eksperimentišući sa glazurama. Razvio je novu, finiju glazuru i nov način dekorisanja, jedinstven u svetu, za šta je odlikovan Nacionalnim ordenom legije časti.

Mnoge arhitekte koristile su Žolnai keramiku za dekorisanje građevine, pogotovo u periodu mađarske secesije. Skoro hiljadu građevina u Evropi ima dekoraciju pirogranit keramike, patentirane u ovoj fabrici 1890. godine. Pojedine zgrade dekorisane Žolnai pirogranit keramikom stare su preko jednog veka. Žolnai keramika krasi i građevine u Srbiji, poput Rajhlove palate i Gradske kuće u Subotici, crkve Imena Marijinog u Novom Sadu, hotela Moskva u Beogradu…

Postavka će moći da se pogleda do 2. juna.

Izvor: RTV
Foto: Promo