Treće veče Novosadskih muzičkih svečanosti obeležio je nastup Beogradske filharmonije pod upravom dirigenta Eiđija Oue iz Japana, i uz pratnju francuskog violončeliste Marka Kopea. Različitih senzibiliteta, a opet podjednako muzikalni, Oua i Kope su zajedno sa orkestrom tokom dvosatnog koncerta sinoć, izvodili simfonije Sergeja Prokofjeva, Antonjina Dvoržaka i Gustava Malera.
„U Beogradu sam nastupao nekoliko puta, ali apsolutno je ovo moj prvi koncert u Novom Sadu. Shvatio sam da su ljudi ovde srdačni, bez obzira na godine i dešavanja, po mentalitetu čak slični Japancima. Orkestar je divan, ozvučenje impresivno, kao i pogled na Sinagogu iznutra. Sve navedeno doprinosi da bolje osetim muziku“, rekao nam je dirigent Eiđi Oua, naglasivši da poseta novom gradu za njega predstavlja i novi profesionalni izazov.
„Publika uvek očekuje mnogo, posebno onda kada vas posmatra na bini prvi put. Zbog toga i zbog godina koje sam posvetio muzici, moja odgovornost je ogromna“, nastavio je 57-godišnji umetnik, koji od četvrte godine svira klavir, a od 15-te se bavi dirigovanjem.
Uz pratnju Beogradske filharmonije nastupio je, prema mišljenjima muzičkih stručnjaka, jedan od najvećih violončelista današnjice, Mark Kope. Ovaj solista i strasni izvođač kamerne muzike je takođe prvi put nastupio u Sinagogi. Za njega su Novosadske muzičke svečanosti bile prilika da pokaže, kako kaže, „različite nivoe težine izvođenja“, od kojih mu je Simfonija Sergeja Prokofjeva možda i najzahtevnija.
„Vrlo moćni zvuci, pa onda sasvim nežne melodije, kombinovanje zvukova iz različitih instrumenata orkestra, traumatično i duboko u jednom, transparentno i sarkastično u drugom trenutku, to je Simfonija Prokofjeva“, izjavio je Kope, poznat i po tome što svira na retkom primerku violončela koji je napravio Mateo Gofriler u Veneciji 1711. godine.
Nakon nastupa u Sinagogi, Beogradska filharmonija sezonu izvođenja nastavlja večeras u Kolarčevoj zadužbini, sa početkom u 20h. Filharmonija, po mišljenjima mnogih jedna od najuspešnijih institucija kulture, osnovana je 1923. godine i do danas je postala prepoznatljiva širom Evrope, kako među starijom, tako i među mlađom populacijom ljubitelja klasične muzike.
„I orkestar i solisti su u svakom pogledu ispunili očekivanja. Takođe mi je drago da smo imali prilike da čujemo delo Gustava Malera, što je čini mi se jako retka prilika, bar što se tiče Novog Sada“, rekao nam je jedan od posetilaca i student filozofije iz Novog Sada, Lazar Petković.
Novosadske muzičke svečanosti trajaće do utorka, 28. aprila, a završavaju se nastupom Bečkog kamernog orkestra. Svi zainteresovani karte mogu kupiti do kraja trajanja svečanosti, na blagajnama SNP-a i u Sinagogi.
Autor: Maja Guzijan, NsHronika.rs
