Gradska biblioteka je pred kraj prošle godine na odeljenju za odrasle imala je oko 8.000 korisnika, što je deset odsto više nego u prethodnoj, dok ih je na Dečjem odeljenju oko 3.000.
Na odeljenju za odrasle pojačano je interesovanje za nagrađena dela, pa je tako povećana potražnja za delima dobitnika Nobelove ili NIN-ove nagrade, a, kako kaže rukovodilac pozajmnog odeljenja u “Đuri Daničiću” Biljana Kičema, među najtraženijim žanrovima je i popularna psihologija.
– Naročito se traži literatura koja se bavi međuljudskim odnosima i srećnijim načinom življenja. Mlađi članovi najviše traže školsku lektiru, dok stariji korisnici najviše čitaju španske, ruske ili portugalske klasike kao što su, na primer, Markes, Ljosa i drugi, ali i beletristiku – navodi Biljana Kičema.
Ona dodaje da možda trećina korisnika čita “lakšu” literaturu, ali da prednjači pozajmljivanje “ozbiljnije” literature.
– Ciljna grupa su nam tinejdžeri i srednjoškolci jer su to i naši budući korisnici, a studenti najviše idu u Referalni centar da bi uzeli stručnu literaturu koja im je potrebna za fakultet. Ipak, izrazito je velik broj sredovečnih korisnika i penzionera, koji su možda i najredovniji – navodi sagovornica “Dnevnika”.
Što se tiče najmlađih članova biblioteke, oni traže slikovnice jer su njima, kako kaže Katarina Novaković iz Dečjeg odeljenja, bitne boje i stoga traže zvučne ili taktilne slikovnice, dok predškolci više čitaju pesme.
– Kad deca čitaju, ona zaista čitaju. Kad počnu samostalno da čitaju, oni najviše traže avanture, obično je to kolekcija Džeronima Stiltona, a čitaju i ediciju “Čarobna kućica na drvetu”. Ne smemo zaboraviti ni klasičnu književnost, kao što su, na primer “Tajna žutog balona”, “Čarobnjak iz Oza” i tako dalje – kaže Katarina Novaković.
Članarina u Gradskoj biblioteci iznosi 500 dinara, dok je porodična 700, a kada biblioteka organizuje akcije, onda je moguće učlaniti se i s popustom od 50 odsto. Rok za vraćanje knjige je tri nedelje, ali se toleriše i četvrta, a korisnici su uglavnom savesni i redovno vraćaju pozajmljene knjige.
– Mi ih učimo da čuvaju knjige i da ih ne pozajmljuju drugima da ne bi vraćali nešto što nije njihovo, a oni se uspaniče čak i kad kasne dan-dva – navodi Katarina Novaković.
S obzirom na to da i biblioteka ispašta zbog javnih nabavki, nema uvek sve naslove koje korisnici traže ili ih ima vrlo malo, pa postoji i lista rezervacija za korisnike, za šta se plaća 50 dinara.
Izvor: Dnevnik
Foto: Guliver / ThinkstockPhotos