Festival Zmajeve dečje igre, 63. po redu, otvoren je u Kulturnoj stanici „Eđšeg”, uz programe koji su održani na više mesta širom grada.
Prvi festivalski dan ovogodišnjih junskih programa tradicionalno je započet sećanjem na pesnika i posetom grobu Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, gde je stihove „Svetli grobovi“ govorio glumac Miodrag Petrović. „Dignuće me skoro krila!“ slogan je ovogodišnje manifestacije, koja je drugu godinu zaredom pronašla svoje mesto u festivalskoj Evropskoj uniji.
– Sreća je dvaput veća jer je delimo danas s vama, baš kao što smo tokom poslednjih nekoliko godina s vama delili i ono što nije tako radosno – poručila je direktorka Zmajevih dečjih igara Dušica Marinović. – Želeli smo ozbiljno da isplaniramo ovu programsku godinu sa svim izdavačkim i dokumentacijskim projektima jer je konačno došlo vreme i za to. Ipak, nikad čudnije proleće za nama malo nas je zaustavilo, međutim, iskoristili smo ga da se pripremimo za ovaj susret i sve za koje se nadamo da ćemo moći da upriličimo do kraja godine. Naš junski festival je ove godine u nešto izmenjenom izdanju, s manjim brojem učesnika, ali ipak je više od 2.000 mališana prijavilo dolazak i želju da predstavi svoje umetničko stvaralaštvo. A kao što tradicija nalaže, na početku svakog junskog festivala uvek je reč, te je dajemo, kome drugom, nego književniku.
Priznanja Zmajevih dečjih igara dodeljena su i ove godine u okviru ceremonije otvaranja, te je ponosni nosilac nagrade „Zmajev štap“ književnica i novinarka Sonja Ćirić. Nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu pripale su teatrologu, publicisti i kulturnom posleniku Miroslavu Radonjiću i Đačkoj sceni „Šarene iskrice“.
– Čika Jova Zmaj je važan pesnik u mom životu, mada bi tu rečenicu mogao da potpiše svako od prisutnih – istakla je dobitnica „Zmajevog štapa“ Sonja Ćirić. – Pitam se da li smo dostojni nastavljači čika Jove Zmaja, da li se trudimo da naša deca postanu ljudi, onoliko koliko taj lepi posao zahteva. Čini mi se da samo diskutujemo o obrazovanju i vaspitanju dece, prebacujući krivicu jedni na druge za to što i u 21. veku u Srbiji i među decom ima nepismenih. Svetli pojedinci, poput Zmajevih dečjih igara, koji suštinski brinu o deci i mladima, veliki su i važan pokušaj da se reši taj problem i ono što nam je Zmaj ostavio u amanet. Pred nama je nova prilika – 63. Zmajeve dečje igre, iskoristimo je.
Crteži, predstave i radionice
Program „Galerija na asfaltu“, u okviru kojeg će mališani iz vrtića „Veverica“ crtati crteže Novog Sada, biće upriličen u utorak od 9.15 časova u Dunavskom parku. Školica 3D umetnosti uslediće od 9.30 sati u Kulturnoj stanici „Eđšeg“, Antona Čehova 4, a na istom mestu od 11 sati biće odigrane predstave kamišibai teatra „Priča o…“. Radionica i razgovor o knjizi „Urnebesna hemija“ biće održani od 11 časova u Atrijumu Gradske biblioteke u Novom Sadu, Dunavska 1. U isto vreme biće održana radionica izrade mozaika „Kocka do kocke“ u Novosadskom dečjem kulturnom centru, Radnička 2. U saletli u Dunavskom parku od 17.30 časova najmlađima će biti predstavljena „Erste avantura“, a na istom mestu od 18.30 sledi umetnički program za decu i mlade „Kuća za bajke“. Nakon toga će od 19 časova biti odigrana monodrama „Srce od lego kocki“, a od 19.30 časova predstava „Klik, klik, klik, puf”. Film u parku „Tiho, učimo o filmu“ biće prikazan od 20 časova.
Program prvog dana Zmajevih dečjih igara obeležila je i promocija projekta „Akademija – saradnici Sunca“, Fondacije „Ršum“, koja se, po rečima njenog upravitelja Branka Ršumovića, bavi podsticanjem dece na literarno stvaralaštvo, a u budućnosti će obuhvatiti i druge vidove umetnosti. U okviru toga predstavljena je i izdavačka delatnost Fondacije, u vidu knjige „Stonoga Elvira traži pedikira“, o kojoj su, osim autorke Mirjane Bulatović, govorili pesnici Ljubivoje Ršumović i Tode Nikoletić.
– Možda bi bilo korisnije da uputim poruku odraslima, a tiče se, naravno, dece – kazao je pesnik Ljubivoje Ršumović. – Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati. To je jedna vrsta univerzalne poruke jer, ako bismo se mi, odrasli, nje držali, i deca bi bila slobodna, zadovoljna i kreativna u svakom pogledu.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
