Kako bi našli ono što ih najviše ispunjava, osnovni motiv mladih ljudi, da se upute u inostranstvo, je potraga za boljim životnim uslovima u nadi da će negde raditi ono što zaista vole i žele. Napuštanje zemlje je ono što treba da nas plaši, naročito zbog “odliva mozgova”, ali kako kažu stručnjaci, nije problem u tome što odlaze, već što to se ne vraćaju. Naš sagovornik, Deni Krevešić iz Temerina, odlučio je da svoju sreću okuša u Velikoj Britaniji, a za naš portal otkrio je čime se trenutno bavi, koliko je zadovoljan životom u Londonu te i koliko mu nedostaje Novi Sad.
*Kada ste otišli u Veliku Britaniju i čime se trenutno bavite?
Ja sam otišao u Englesku, pre više od šest meseci. Moja devojka Jelena je došla posle tri meseca, odnosno čim je sredila obaveze na fakultetu. Trenutno radim u jednom skladištu kao logističar i zadužen sam za otpremanje narudžbina, a moja devojka radi u jednoj transportnoj kompaniji kao administrator (tracking) vozila.
*Šta vam se najviše dopada u novom gradu?
Mi smo se preselili iz Londona u Watford (predgradje Londona, ali zaseban je gradić) pre mesec dana. Još uvek nismo u potpunosti upoznali okruženje, međutim, ovde nam se mnogo toga dopada. Život je umereniji od ultra brzog Londona, ima mnogo atrakcija (radnje, hiper marketi, noćni klubovi, pubovi, parkovi, veliki i prostrani centar grada, odlično je saobraćajno povezan sa centrom Londona: nekoliko autobuskih linija, prigradska železnica a takođe i železnica sa kojom smo za samo 20 minuta u strogom centru Londona…) i da budem iskren mogao bih satima da ti pišem šta nam se sve ovde dopada.
*Da li vam nedostaje Novi Sad?
Moramo da priznamo da nam je Watford mnogo nedostajao kada samo došli kući na odmor u Srbiju. Nijedan sadržaj nam iz Novog Sada ne nedostaje (ovde ne ubrajamo porodicu i prijatelje).
*Sa kime se družite i da li imate vremena za to?
Vremena za druženje je jako malo. Uglavnom su Englezi vrlo otvoreni i uvek su raspoloženi za “chit chat”. Još uvek nam se druženje svodi na kolege sa posla, ali što smo duže ovde više prijatelja stičemo. Uglavnom se ne družimo sa ljudima iz našeg govornog područja.
*Koliko često dolazite u Novi Sad?
Za sada samo jednom godišnje, ja bih još ređe ali, Jelena ima obaveze oko fakulteta pa će ona dolaziti bar četiri puta u ovoj godini.
Autor: Tamara Kovačević
