“Želeli smo da odemo bilo gde iz Srbije, negde gde bi naša deca rasla u zdravijem društvu u kojem se poštuju i neguju ljudske vrednosti, gde možemo da radimo ono što volimo i gde od plate možemo sebi da priuštimo jedan fin porodični život. Suprug je dobio posao u Dubaiju kao arhitekta i – eto nas ovde sada već šest godina”, priseća se Novosađanka Dragana Kaluđerović, odgovarajući na pitanje kako se sa porodicom obrela u Emiratima u koje svake godine otputuje oko 15.000 Srba, od kojih negde trećina posla radi.
Koji su bili tvoji prvi utisci po dolasku u zemlju koja je ne samo hiljadama kilometara daleko, već je i u drugoj »kulturno-vremenskoj zoni«?
Ako pored vas šetaju nasmejani, prijateljski raspoloženi ljudi i imate mogućnost da od plate sebi priuštite stvari koje vas čine srećnima, onda se brzo naviknete na sve pa i na 45 stepeni.
Dubai je dom za više od 200 nacionalnosti, što ga čini najmultikulturalnijom zajednicom na svetu. Takvo jedno šarenilo na ulicama, poslu i u svakodnevnim druženjima može samo da oplemeni život, proširi vidike i saznanja .
Što se tiče zakona i pravila islamske države, smatram da ih treba poštovati i prilagoditi im se, jer je naš izbor njihova zemlja. Većina lokalnog stanovništva se oblači tradicionalno, ali mnogi se oblače “evropski” kao i mi.
Zabranjeno je da se držite za ruke, ali toga se ni oni ne pridržavaju. Ljubljenje i razmena nežnosti u javnosti nije dozvoljena, ali to podrazumeva nešto više od poljupca.
Po meni, to i jesu intimne stvari za neki lepši kutak nego što su ulica i restoran. Moja deca idu u britansku školu i takođe imaju prijatelje iz celog sveta. Rastu sa tim da između njih postoje kulturne razlike, ali to prihvataju kao nešto lepo, kao svoj način života.
Što se klime tiče, ona je tokom devet meseci predivna, a u julu, avgustu i septembru je jako vruće.
Međutim, tada ljudi uglavnom odlaze na odmor. A ko mora da ostane, ostaje mu da se rashladi u bazenu u svom dvorištu, tržnim centrima, Ski Dubaiu…
Kada naše predstave o bogatstvu Emirata dožive sudar sa realnošću, koliko očekivanog “meda, mleka i naravno zlata” jeste stvarnost? Plate jesu pristojne, a koliko je život skup?
Stanarina i škola su jedine dve stavke koje su po meni skupe, a ostalo ima prihvatljivu cenu. Međutim, neke firme snose troškove stana i škole i u tom slučaju može da se kaže da su svi vaši problemi rešeni.
Ovde se tokom čitave godine nosi letnja garderoba, tako da na tome može puno da se uštedi. Tu su, naravno, i popusti i šoping festivali tako da lepe i kvalitetne stvari mogu da se kupe po pristupačnim cenama.
E sad, da ne bude ko o čemu žene o garderobi i cipelama, povoljno se mogu se kupiti i kvalitetna kola, posebno za vreme Ramadana kada su popusti ogromni. Gorivo je jeftino tako da ovde vozi i putuje bilo gde bez ograničenja.
Zatim, gradski telefonski razgovori se ne plaćaju, a hrana je neznatno skuplja nego kod nas. Takođe, sebi možete da priuštite devet meseci plaže i mora gratis.
Kriza je okrznula i UAE, da li se to oseti u svakodnevnom životu i koliko je lako, odnosno, teško doći do posla?
Kažu ljudi da se ovde pre krize živelo luksuznije. Sve potrebno je moglo da se kupi i da se pritom još i pristojno uštedi u kratkom vremenskom periodu. To sada nije slučaj. I pored toga, mislim da se Dubai mnogo brže oporavio od krize, nego ostale države.
Zemlja je u razvoju, gradi se na sve strane i svakog dana niču banke, škole, bolnice, hoteli, tako da nije problem naći posao.
Za one koji planiraju da dođu sa turističkom vizom, savet je da se naoružaju upornošću i strpljenjem i da budu spremni da idu od vrata do vrata. S druge strane, do posla je najlakše doći na preporuku, jer ovde data reč još uvek ima značaj.
Ti si u međuvremenu pokrenula svoj biznis. U pitanju je kulturno-obrazovna institucija “Tri prstića”. O čemu se zapravo radi?
Pre četiri godine sam u dvorištu počela da okupljam decu iz naše zemlje, koja su tokom četiri sata druženja imala besplatne časove srpskog jezika i art radionicu pod nazivom “Sa decom oko sveta“. Ideja mi je bila da jednog dana to preraste u kulturno-obrazovnu instituciju. Napravila sam plan i program rada po instrukcijama Ministarstva za obrazovanje i želja mi se ostvarila.
Dečiji kulturni centar “Tri prstića” je danas prva licencirana kulturno-obrazovna ustanova na Bliskom istoku, gde se nastava i aktivnosti odvijaju na srpskom jeziku.
Imali smo tu čast da centar svečano otvori gospodin Ljubivoje Ršumović, a pored njega za proteklih šest meseci u gostima su nam bili Dragoljub Ljubičić Mićko i Zdravko Čolić. Želja nam je da ugostimo umetnike iz naše zemlje i da uspostavimo saradnju sa svim značajnijim kulturnim institucijama u Srbiji.
Veoma smo ponosni što u u okviru Centra imamo i školu srpskog jezika, jer je to prva i jedina licencirana škola u ovom delu sveta. U saradnji sa Ambasadom Republike Srbije, u UAE smo proslavili i Svetog slavu, našu školsku slavu.
Pored kulturnih događaja, u okviru centra imamo i produženi boravak gde se posle škole okupljaju dečica iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije.
Kakvi su tvoji utisci, da li i koliko Dubai podržava žensko preduzetništvo? Kolike su i kakve kulturne razlike u odnosu prema ženama i strancima?
U Dubaiu ima puno žena preduzetnika i svake godine se organizuje izbor za najuspešniju poslovnu ženu godine. Što se tiče stranaca, postoje veoma velike socijalne razlike. Na vodećim pozicijama su uglavnom ljudi iz Britanije, Amerike i razvijenih zemalja, dok u svakodnevnom životu ne postoje neke razlike u odnosima prema strancima , koji ovde čine većinsko stanovništvo.
Većini su neke od prvih asocijacija na Dubai Burž Kalifa i tržni centri. I to je ok kad si turista. Za nekoga ko tamo živi potrebno je još ponešto. Kakva je, recimo, ponuda kulturnih sadržaja i koliko pruža uslova za srećno odrastanje dece?
Ima puno kulturnih sadržaja, koncerata i različitih festivala (art, filmski, džez, rok…) tokom godine. Postoje i mnogobrojne galerije u kojima radove izlažu umetnici iz celog sveta, a upravo se privodi kraju izgradnja opere pored Burdž Kalife.
Isto tako, mislim da deca ovde imaju sve što je potrebno za bezbrižno detinjstvo i odrastanje. Na raspolaganju su nam prelepo uređeni parkovi i plaže, mnogobrojni vodeni parkovi, tržni centri sa mnoštvom sadržaja za decu , farme… Jedino što nam nedostaje je malo više slobodnog vremena kako bismo u svemu tome stigli i da uživamo.
I za kraj, šta ti najviše nedostaje i da li planirate povratak?
Jedino što nam nedostaje su bake i deke. Za sada ne planiramo povratak, jer je Dubai postao naš novi, topli dom.
Autor: Jasna Budimirović
