Iva Oberknežev je u želji da unapredi svoje znanje engleskog jezika u tinedžerskim danima odlučila da napusti Novi Sad i svoje školovanje nastavi u Budimpešti. Iz radoznalosti je često napuštala voljeni grad, kome se uvek vraćala. Jednog dana je odlučila da isproba sreću, prijavila se za posao stjuardese u kompaniji Qatar Airways. Sreća joj se osmehnula, dobila je posao. U razgovoru za naš portal kaže da joj se u poslu stjuardese najviše sviđa što ima mogućnost da obiđe svet i da vidi mesta za koja nije mogla ni da sanja da će videti u svojoj 23. godini. Posao koji radi omogućio joj je da proširi svoje znanje jezika, što joj je bio i motiv za rani odlazak od kuće, kao i da upoznava druge kulture.
Kada si otišla i čime se trenutno baviš?
Moj prvi odlazak iz Srbije bio je kada sam imala 15 godina nakon završetka osnovne škole. Upisala sam gimnaziju u Budimpešti (Britannica Internation school) koju sam pohađala naredne dve godine. Zbog poteškoća, društva i osećanja da mi nedostaje moj grad, Novi Sad, vratila sam se u Srbriju gde sam nastavila svoje studije. Nakon samo godinu dana sestra mi je usadila ideju da bih mogla da idem na student excgange u Ameriku. Zbog radoznalosti i same pomisli da bih ja tako nešto mogla da uradim odlučila sam da se prijavim i odem i završim četvrtu godinu u Idahu. Prva godina studija odvijala se u NY na Laguardia College-u, a život kod sestre koja je živela u Broklinu. Priznajem da je bilo dosta naporno tako živeti. Vratila sam se u Srbiju i upisala sam Accademia Del Lusso u Beogradu gde sam svaki dan putovala na predavanja iz Novog Sada. Pre godinu dana tražeći po internetu naišla sam na reklamu “Open day in Belgrade“ za stjuarte i stjuardese za Qatar Airways. Odlučila sam da se prijavim i da idem na sreću. Prošla sam! Nakon četiri meseca procesiranja dokumenata pozvana sam da se preselim u Qatar – Dohu gde boravim tri godine.
Šta je bio motiv tvog odlaska iz Srbije?
Kao sto rekoh moj prvi odlazak je bio kada sam imala samo 15 godina. Ovaj put nije bilo tako teško opet se pozdraviti sa voljenim osobama, okrenuti leđa i reći vidimo se. Uzbudljiv život koji me je čekao na Istoku, sva ta putovanja i prelepe destinacije doprinelo je mom dolasku ovde. Biti cabin crew za 5 star kompaniju proglašenu kao najboljom svih kompanijom na istoku je zaista čast i izuzetak.
Po čemu je poseban grad u kojem živiš?
Doha je grad koji se non stop gradi. Pre samo deset godina ovaj grad nije ni postojao. Sada neboderi, moderne ulice, plaze, hoteli sa pet zvezdica čine ovaj grad. Da ne pričam o internacionalnoj kulturi koja se ovde odvija. Grad u kome je sve moguće!
Sa kim se najviše družiš u novom gradu?
Kao cabin crew i osnovni deo grupe koju nas čine je da na svakom letu dobijaš novu posadu. Može se zadesiti možda jednom u 3 meseca da letim sa istom osobom. E tu je isto lepota rada. Jer iako dosta naučiš o sebi naučiš i o drugima i o drugoj kulturi! I onaj najbolji deo je ako se nešto i niste “mirisale” tokom leta znaš da tu osobu nećeš više videti.
Imam dosta prijatelja koje sam upoznala tokom boravka ovde. Od Sirije, Česke, Japana, Argentine, Itelije, Francuske i oni čine moju grupu prijateljla. To je čar ovog grada što tako malo treba da upoznaš drage ljude koju su tu za tebe.
Da li često dolaziš u Srbiju?
Kući idem kada dobijem slobodne dane, što se do sada desilo samo tri puta za ovih evo skoro godinu dana.
Šta ti iz Novog Sada najviše nedostaje?
Najviše mi nedostaje porodica, moji ludi psi, društvo, izlasci u Laze Telečkog, riblja čarda i Štrand.
Vraćaš li se uskoro u Srbiju?
Za Srbiju planiram da idem kada se Exit bude odvijao. Svi moji prijatelji koji trenutno žive u Novom Sadu, Americi, Hrvatskoj i Českoj će se okupiti za ovaj odgađaj.
Autor: Ljiljana Kozarev
