U vreme ekonomske krize i porasta nezaposlenosti, mnoga istraživanja su pokazala da veliki broj mladih ljudi, u potrazi za poslom ili boljim obrazovanjem, želi da napust Srbiju. Potreba za uspehom, ali i nezadovoljstvo načinom života u našoj zemlji, osnovni su razlozi odlaska, a to što nemaju debeo novčanik i bogate rođake u belom svetu, ne predstavlja im problem da se bore da izgrade svoju ličnost, ali i da i dalje budu ponosni na svoje poreklo.
Ksenija Horvat, rođena Novosađanka, još od malih nogu pokazivala je zainteresovanost za balet, ples i sport. Pošto u našoj zemlj balet nije imao perspektivu, Ksenija je u Švedskoj otkrila svet fitnesa i u ovoj profesiji primenila sve što je naučila u baletu. Ona i njen suprug danas žive u Stokholmu i uspešno rade svoj posao kao ekskluzivni predstavnici fitnes opreme.
Kada ste otišli u Švedsku?
Godine 2014. smo pozvani da dođemo i posetimo prijateljicu, Novosađanku, koja je veći deo svog života provela u Stockholm-u. Oduševljeni gradom i multukulturalnošcu koju smo zatekli, odlučili smo da se vratimo. Sve što smo ikada čuli o Švedskoj, a većina su bile priče naših radnika koji su došli ovde pre više decenija, odjednom je palo u vodu i mi smo otkrili grad i zemlju gde se poštuje različitosti ljudi iz celog sveta, gde vlada umerenost na svim poljima, gde ljudi užvaju u životu svakodnevno, da li kroz rad, da li kroz sport ili slobodne aktivnosti. Uglavnom, sve suprotno od uobičajenih stereotipa koje smo imali običaj da slušamo. Za razliku od Srbije, sistem koji je država uspostavila da bi zaštitila građane svi poštuju, i on funkcioniše na svim poljima, naravno, sa manjim problemima. Zemlja stvorena za decu i porodicu i ljude koji žele stabilnost i predvidivost.
Koji je razlog zbog kog ste odlučili da napustite Srbiju?
Ceo svoj život posvetila sam plesu i sportu i kao mlada sam počela da igram balet. Pošto u našoj zemlji balet nije imao neku budućnost, otkrila sam svet fitnesa i sporta gde sam implementirala sve ono što sam naučila na baletu. Trudila sam se da svoje znanje prenesem na klijente, pogotovo na one koji su imali određene fizičke povrede ili nedostatke, tako što sam prilagođavala tip i način vežbe svakom pojedinačno. Da bih to mogla da ostvarim i pretvorim u ono što sam želela ceo život, 2009. otvarila sam svoj klub sa svojim suprugom. Xenia fitness, na radost mojih dugogodišnjih klijenata. Međutim, već posle dve godine kao porodica koja je u svojim preduzećima zapošljavala preko 30 ljudi, shvatili smo da država Srbija i njene institucije ne interesuje unapređenje privatnog sektora niti ljudi koji su sposobni da organizuju i vode privatan posao. Posebna otežavajuća okolnost je bila što je kulturološko i socijalno okruženje bilo u tako lošem stanju da nismo videli budućnost ni za svoju decu ni za sebe, jednostavno smo shvatili da smo drugačiji i da ne želimo da trpimo torturu koja nas je sve više i više ometala da uživamo u životu. Novi Sad više nije bio onaj grad koji smo voleli i osećali kao svoj.
Čime se sada bavite?
Ostali smo u fitnes industriji i suprug i ja kao ekskluzivni predstavnici “Qubo3” fitnes opreme za područje Skandinavije. Fitness industrija je u velikom rastu i kao takvu prate je neodgovarajuća obucenost profesionalaca i mi smo tu našli svoje mesto kao karika koja nedostaje u toj velikoj industriji. Treba reći da preko 60 odsto građana redovno upražnjava sportske aktivnosti. Posebno nam je drago da sve ono što smo radili u Srbiji na području fitnesa bilo na veoma visokom nivou tako da smo ovde brzo i relativno lako pronašli svoje mesto pod suncem.
Koliko često dolazite u Novi Sad?
Ne planiramo da dolazimo duže vreme jer deca nisu pokazala interesovanje, jer smo ovde izgradili život i nemamo vremena za putovanja tog tipa. Jednostavno smo u Stokholmu pronašli sve ono što smo želeli, i svakodnevno uživamo u harmoniji i lepoti ovoga grada na 14 ostrva, sa 57 mostova i mnoštvom parkova.
Sa kime se najviše družite?
Družimo se sa Šveđanima i drugim ljudima iz celog sveta koji isto tako poštuju i uživaju u lepoti ove pitome zemlje i ljudima iz sveta. Nemamo jezičkih barijera, jer govorimo više jezika.
Šta vam najviše nedostaje iz Novog Sada?
Nedostaje mi porodica i par dobrih prijatelja, mada i oni sada mogu brzo i lako da nam dođu u goste
Autor: Tamara Kovačević
