Odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove, normalna je pojava. No, čini se da oni koji žele da se vrate imaju kočnice na svakom koraku. Nije problem u tome što odlaze zbog uslova za rad koji su znatno bolji, većih plata i standarda na višem nivou. Problem je što država ne radi ono što je u njenoj moći da ih vrati i da zadrži one koji žele da ostanu. Ljubinka Bosanac iz Novog Sada, otkrila je za naš portal zbog čega je London grad koji odiše tradicijom, stilom i otmenošću.
Kada si otišla iz Srbije i čime se trenutno baviš?
Srbiju sam napustila 2009. godine i preselila se u London. Ovde sam završila studije za Internacionalni biznis i radim za “Hong Kong & Shanghai Banking Corporation” kao poslovno-finansijski analitičar za finansijski kriminal i pranje novca.
Zbog čega si odlučila da odeš iz Srbije?
Na trećoj godini Pravnog fakulteta odlučila sam da usavršim engleski jezik koji je bio prilično loš, a najbolje mesto za učenje i usavršavanje bila je Engleska. Zamrzla sam godinu na fakultetu i otišla u inostranstvo. Planirala sam da se vratim posle godinu dana jer je moja studentska viza bila ograničena na taj period. Stvari su se u međuvremenu izmenile, prošlo je šest godina a ja sam još uvek u Londonu.
Zašto si odabrala London kao grad iz snova?
Zato što je let avionom dva i po sata udaljen od Srbije. Tako mi je omogućeno da posećujem porodicu i prijatelje češće nego što bi to bio da sam otišla za Ameriku. Htela sam da naučim “kraljevski” jezik bez američkog akcenta. Od malena sam bila očarana istorijom ove države, kraljevima, princezama i prinčevima… Takođe, veliki sam zaljubljenik u Viktorijansku arhitekturu i naravno u taj čuveni engleski čaj sa mlekom.
Šta ti se u novom gradu najviše dopada?
U Londonu živi preko osam miliona ljudi više nego u Srbiji. Ovaj grad nikad ne spava i “zujanje” koje ovaj grad pruža je zaista neverovatno. Raznovrsnost tradicije, hrane, kulturnih i društvenih dešavanja, mene zaista usrećuje. Volim prilike koje ovo mesto pruža i ako si brz i spretan, London je mesto koje će ti omogućiti ostvarenje snova.
Sa kime se najviše družiš i kolko ti je bilo teško da se uklopiš u sredinu?
Prvih devet meseci bio je najteži period, nova sredina, novi ljudi, brz način života. Teško mi je bilo da sklopim nova poznanstva i da komuniciram sa drugim ljudima. Ja sam fizički živela u Engleskoj, a mentalno u Srbiji što mi je dodatno otežavalo situaciju…. Englezi to zovu “home sick”! U početku sam se družila sa našim ljudima koji su ovde bili duže od mene ali kako je vreme odmicalo počela sam da upoznajem ljude iz drugih zemalja. Najveći krug prijatelja je poreklom iz Latino Amerike (Venecuela, Kolumbija, Ekvador) oni su po temperamentu vrlo slični nama i u svakom momentu su odlično društvo.
Koliko često dolaziš u Srbiju?
Na početku sam dolazila pet puta godišnje a u poslednje vreme dođem samo jednom u godini dana. Volela bih da mogu češće ali sam ograničena sa dvadeset dana godišnjeg odmora a volim da putujem, pa shodno tome nastojim da posetim još neku lepu i egzotičnu destinaciju.
Koliko ti nedostaje Novi Sad?
Novi Sad mi jako fali i svaki put kad se spremam za dolazak u Srbiju, sreća koju osećam ne može da se opiše. Volim svoje društvo iz studenskih dana i još uvek sam sa svima njima u kontaktu. Nedostaju mi šetnje Petrovaradinskom tvrđavom u toplim letnjim večerima, miris sveže ispečenog hleba u Jevrejskoj ulici i sve te male sitnice koje život znače.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju?
Za sada ne planiram da se vratim jer zelim da gradim karijeru a ovde su mi mogućnosti za to mnogo veće. Jednog dana, kada se umorim od ovog brzog načina života. Možda…
Autor: Tamara Kovačević
