Kako bi bila nezavisna od svojih roditelja, Maja Antić, donosi odluku da pronađe posao u drugoj državi tačnije u Emiratima. Želela je posao koji će joj donositi pristojnu zaradu, konkurisala je za stjuardesu, prošla test i otisnula se u avanturu koja još uvek traje. Posao kojim se bavi pričinjava joj zadovoljstvo pakovanje kofera joj ne pada teško, raduje se, jer joj je svaki dan drugačiji, ispunjen novim ljudima i okruženjem. U Novom Sadu je čest gost dolazi svaka dva meseca a najviše joj nedostaje kuća, mamina kuhinja i šetnja kejom pored Dunava.
Šta je bio motiv tvog odlaska iz Novog Sada?
Motiv mog odlaska je bio posao. Za vreme studiranja dva puta sam išla na program “work and travel” i znala sam da ne želim da tražim posao i da živim u Americi. Završila sam master i osnovne studije na FTN i tražila posao u struci. Nisam uspela da ga nađem jer su mi tražili da pristupim nekoj stranci a to nisam želela. U avgustu je izašao oglas da avio kompanija traži stjuardese, prijavila sam se i stigla u Abu Dabi.
Kad si otišla u Ujedinjene Arapske Emirate i čime se baviš?
Na poslednjoj godini studija sam počela ozbiljnije da sagledavam i shvatam poslovnu klimu i sistem zapošljavanja u Srbiji i Novom Sadu. Želela sam posao koji bi mi obezbedio pristojan život da ne zavisim od roditelja. Prve informacije sam našla online, pripremila sam svoj CV i otišla na “open day” sa drugaricom iz gimnazije. Isčitale smo sve forume, naoružale se strpljenjem i osmehom i krenule u akciju. Iako nas je bilo preko 500, verovala sam u sebe i prošla. U avgustu 2013. sam konkurisala i prošla test i u septembru već stigla u Ujedinjene Arapske Emirate. Prošla sam njihovu akademiju u novembru i otisnula se u avanturu koja još uvek traje. Posao je veoma zanimljiv upoznajem ljude različite nacionalnosti, religije i boje kože.
Sa kim se družiš u novom gradu?
U Abu Dabiju živim u stanu koji nam je obezbedila kompanija. Stan delim sa drugaricom iz gimnazije sa kojom sam zajedno došla. U našoj kompaniji ima oko 400 devojaka i momaka iz Srbije i družimo se. U društvu nas ima iz svih krajeva sveta i zajedno proslavljamo katolički Uskrs, Srpsku novu godinu, kao i ramadan.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu i šta je ono što turiste najviše oduševljava tamo?
Dopada mi se kultura ponašanja. Veoma cene i poštuju žene. Arapi su veoma druželjubivi i veoma privrženi svojoj porodici. Veoma je bezbedno, možete ostaviti novčanik na plaži i sutra se vratiti čekace vas na istom mestu. Turiste najviše oduševljava najveća džamija na svetu koju svima preporučujem kao nešto što zaista treba da obiđu. Abu Dabi je moja druga kuća, moj dom kojem se uvek vraćam posle napornog rada. To je grad u muslimanskom svetu gde su svi došli u potrazi za boljim životom. Na prvi pogled osvaja a na drugi odlučujete da ostanete i potražite svoje mesto pod suncem. Grad sa ogromnim građevinama bulevarom sa sedam traka, luksuznim hotelima, plažom dugom osam kilometara. Abu Dabi je glavni grad UAE. To je grad stranaca jer su arapi ovde manjina. Na mestu gde je nekad bila pustinja nalaze se restorani, šoping centri.
Uz bulevar se prostiru plaže. Najlepše je predveče kad se temperatura spusti. Zanimljivo je to što svaki cvet palme, i zelenilo, ima posebnu prskalicu za zalivanje, na koje se troše velike količine vode. Arhitektura u Abu Dabiju slična je SAD-u ali je dopunjena elementima arapske kulture. Jedna od prvih stvari koju shvatite kad stignete u ovaj grad je da ste kao privilegovani sve dok poštujete pravila zemlje domaćina. Žene arapkinje iako su obučene u tradicionalne duge crne haljine abaje ispod njih najčešće nose modernu zapadnjačku odeću dok su muškarci zadržali svoju tradicionalnu odeću.
“Ferari world” je takođe zanimljiv. To je najveći zabavni park na zatvorenom prostoru i nudi veliki broj atrakcija. Jedan od najbržih “roler costera” na svetu, kao i muzej izloženih ferari modela. Pored velikog broja vožnji u parku se nalaze se i restorani. Pustinjski safari je jedna od najvećih i najposećenijih atrakcija. Terenski džipovi voze vas u srce pustinje.
Koliko te ispunjavaju putovanja i šta očekuješ od njih?
Pakovanje kofera mi i dalje predstavlja zadovoljstvo jer uvek znam da ću se lepo provesti i upoznati nove ljude i kulture. Promenom grada i države uvek saznajem nešto novo, upoznajem ljude, naučim nešto novo kako o istoriji tako i o kulturi mesta. Konstantna promena vremenskih zona i godišnjih doba zna da bude iscrpljujuća za organizam. Dešava mi se da od umora ne mogu spavati, ali zadovoljstvo što sam upoznala nove ljude prevlada u meni nesanicu i umor.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Iz mog grada mi najviše nedostaje, moja kuća, Dunav i šetnja kejom a naravno i mamina domaća kuhinja.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
U Novi Sad dolazim često svaka dva meseca jer avion je moja druga kuća navikla sam da doručkujem u toplom Abu Dabiju, a večeram u kišovitom Londonu.
Autor: Nataša Polarecki
