Maja, Lana i Maša Ostojić su po završenom fakultetu krenule svaka na svoju stranu, shodno svojim afinitetima i poslovnim ponudama ali u tim prvim “odraslim” godinama prilike su ih navele da ponovo žive zajedno u istom gradu – Njujorku. Naša sagovornica Maša, je za naš portal otkrila prednosti Njujorka, koliko su zadovoljne dosadašnjim uspesima te i šta im najviše nedostaje iz Novog Sada.
Kada ste napustile Srbiju i čime se trenutno bavite?
Mi nikada nismo ciljano želele da napustimo Srbiju nego je sve bilo manje ili više sticaj okolnosti. Dakle…
Maja je započela karijeru u Srbiji ali je ubrzo otišla u Njujork i krenula da radi u građevinskoj firmi na projektu rekonstrukcije kula bliznakinja. To je bilo zlatno vreme u građevini i tržište je tražilo stručnjake iz celog sveta.
Lana je želela da nastavi postdiplomske studije u Evropi ali je dobila zelenu kartu na lutrji i na naš nagovor nam se pridružila. Tu je ubrzo našla posao kao molekularni biolog i sada već završava doktorat iz te oblasti. Verovatno se pitate šta je to “zelena karta dobijena na lutriji”… Pa to je jednostavan način da pokušate da dobijete legalne papire za Ameriku. Konkuriše se lako, elektronski i aplikacije se odobravaju nasumično – lutrija, a Lana je imala sreće… Što se tiče mene i mog zanimanja, ja sam arhitekta i posle studija u Novom Sadu i nekoliko godina života u Milanu dobila sam prliku da radim u Njujorškom birou kod Filipa Džonsona i avanturista kakva zapravo i jesam preselila sam se na novi kontinent.
Po čemu je Njujork poseban?
I tako smo završile sve na jednom mestu. Njujork je interesantan grad, uvek se nešto dešava i vreme teče na drugačiji način. Dan ili nedelja prođe brzo ali godine, čini se, teku lagano i gubi se osećaj razlike u generacijama pa se svi “mešaju” i međusobno druže. Ovde smo jako dugo i verovatno se zbog toga osećamo kao kod kuće.
Sa kime se najviše družite u novom gradu?
Većinu ljudi sa kojima se družimo upoznale smo ovde ali takođe svoje vreme poklanjamo i ljudima koje znamo od ranije i koji su kao i mi došli iz Srbije i ovde žive. Mi smo još relativno mlade i nije nam bilo teško da se prilagodimo i uklopimo, mada nam Novi Sad nedostaje.
Šta vam najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko često dolazite?
Nedostaju nam roditelji, drugari, stvari koje smo tamo zajedno radili, ukusi i mirisi grada iz detinjstva. Dolazimo u Srbiju barem jednom godišnje i tome se uvek radujemo.
Da li planirate povratak u Srbiju?
Život ovde nam prija jer nudi dosta mogućnosti. Lakše je da unapredite karijeru i da radite stvari koje su u Srbiji teže izvodljive zbog ekonomske situacije. Nemamo planove za selidbu u neki drugi grad niti da se vratimo u Srbiju jer nam je ovde lepo. Mada nikad se ne zna kako i gde može život da te odvede…
Autor: Tamara Kovačević
