Mia Karolić želela je da iskusi život van Srbije i da proživi američki san. Nakon dužeg boravka u Vašingtonu, kao i svi mladi danas, u potrazi za boljom i zanimljivijom budućnosti, odlučila je da spakuje kofere i ode nekoliko hiljada kilometara daleko, na Havaje, tačnije Honolulu, gde živi i radi u kompaniji Auto group kao menadžer za odnose sa mušterijama. U novom gradu ima odličnih restorana, barova, mesta za šoping, zabavu i okupljanje. Najviše joj se dopada što Waikiki nije previše veliki deo grada, tako da može prošetati sa jednog kraja na drugi. Odlična stvar je što od bilo koje zgrade do plaže nema više od deset minuta šetnje. Plaža je deo njene svakodnevnice i iz ove perspektive ne bi mogla da zamisli život bez okeana, peska i sunca tokom cele godine. Zbog posla i obaveza nema priliku da često dolazi kući, a najviše joj nedostaju porodica i prijatelji, domaća kuhinja kao i prelep pejzaž Vojvodine koji po njenom mišljenju ne može da se poredi sa Havajima.
Kako se si odlučila za ovako daleku destinaciju, na sreću ili je u pitanju bila preporuka?
Oduvek sam se pitala kako to izgledaju Havaji. Zvuči tako egzotično i daleko, iskreno nisam ni znala šta da mislim i očekujem kad dođem. Zamišljala sam mala naselja po brojnim ostrvima, mnogo više nenaseljenih mesta i definitivno nisam očekivala da će Honolulu biti tako veliki grad, i toliko bitan za spajanje Azije i Amerike. Ovde je veoma zastupljena američka kultura, ali se i dalje oseti duh starih Havaja, kao i kultura azijskih država – Japana, Kine, Filipina, Koreje, Vijetnama i mnogih drugih. Takođe, oduvek sam želela da živim negde gde zima ne postoji. Posle posete Vašingtona od januara 2009. do juna 2009.godine, bila sam sigurna da želim da živim u Americi, jedino pitanje je bilo gde. Sa obzirom da dnevna temperatura na Havajima nikada ne pada ispod 25 stepeni, mislim da je to bio odlučujući faktor. Naravno, želela sam da iskusim i život van Srbije, da se osamostalim, istražujem i vidim ceo svet. Nisam pomislila da ću ostati ovoliko dugo, i iako sam nekoliko puta ozbiljno razmišljala da odem sa Havaja i živim negde drugo, svaki dan sam sve sigurnija da sam pronašla svoj dom baš ovde, više od 12,700 kilometara daleko od kuće.
Kad si otišla u Honolulu i čime se baviš?
U Honolulu sam se preselila u januaru 2011. godine, kao i mnogi drugi student i ljudi što odlaze iz Srbije, i ja sam spakovala sve u dva kofera i krenula na drugu stranu sveta. Ovde sam došla na koledž, išla sam na Hawaii Pacific University od januara 2011. do decembra 2013. godine. Za to vreme sam uspela da završim četiri godine studija poslovne ekonomije, uzimajući dosta predmeta tokom letnjih semestara. Posle škole sam krenula da radim, dobila sam posao “početnog nivoa” u kompaniji koja se zove JN autogroup. “JN autogroup“ kako i samo ime kaže, sastoji se od mnogih salona za automobile, kao što su Audi, Jaguar i Landrover, Bentli, Maserati, Ferrari, Lotus, Lamborghini. Tu sam dobila priliku da radim za izuzetnog šefa, koji je prepoznao moj trud i vredan rad, tako da sam za samo šest meseci dobila poziciju menadžera za odnose sa mušterijama u Audi Hawaii, na kojoj i sada radim.
Da li je teško prilagoditi se drugoj klimi i načinu življenja?
Najlakše je bilo prilagoditi se klimi. Kao što sam već spomenula, ovde leto traje cele godine. Naravno, “zime” – od decembra do aprila su nešto hladnije od leta, pa je temperatura oko 25 stepeni preko dana, dok je preko “leta”, od recimo maja do oktobra oko 30 stepeni. Na Havajima uvek duva vetar, veoma prijatan i ne suviše jak, u većini slučajeva i zato su temperature mnogo prijatnije.
Što se tiče načina življenja, takođe nisam imala većih problema da se prilagodim. Smatram se za osobu otvorenog uma i nikada mi nije bio problem da probam nešto drugačije ili da se naviknem na novo. Smatram da je život velika avantura i treba probati sve što ti se pruži.
Sa kim se družiš u novom gradu?
Dok sam išla na koledž, moje društvo su uglavnom bili drugi internacionalni studenti. Nažalost, velika većina njih se zaputila kući odmah nakon završetka škole. Sada su to uglavnom ljudi sa posla, mada su i oni uglavnom “pridošlice” i ljudi koji su rođeni u Americi. Na poslu sam upoznala i ljude koji su rođeni na Havajima, i veoma je zanimljivo učiti tradicije od njih i slušati o njihovom odrastanju na ostrvu i kako oni vide ljude koji ovde dolaze.
Kako je reagovala tvoja porodica na ovakvu odluku i koliko puta godišnje dolaziš s obzirom na ovoliku udaljenost?
Moja porodica me je uvek podržavala u svakoj odluci, pa i u ovoj. Mogu samo da se nadam da ću jednog dana da budem roditelj kao što su moji mama i tata, koji su imali snage, želje i volje da pošalju jedino dete na drugi kraj sveta, školuju i sad budu ponosni na svakom uspehu.
Dok sam bila na koledžu išla sam kući na leto i ostajala po dva meseca. Nažalost, uz posao i nimalo godišnjeg odmora, poslednji put sam posetila Srbiju u maju 2013. Iskreno se nadam da ću ove godine imati priliku da dođem i vidim (zagrlim) sve koji mi nedostaju.
Šta ti se dopada u novom gradu, i šta najviše oduševljava turiste?
Honolulu je glavni i najveći grad na ostrvu Oahu, koje je glavno ostrvo Havaja. To je urban grad, koji kao i svaki drugi ima svoje specifičnosti, ipak njegova najveća odlika je kraj koji se zove Waikiki. Waikiki je deo grada koji je prepun turistima i tokom cele godine vrvi od ljudi. Tu se nalaze posetioci iz celog sveta, cele godine. Većina zgrada na Waikikiju su hoteli, ali takođe ima i stambenih zgrada, ja živim u jednoj od njih. Dobra stvar je to što gde god ima turista, ima odličnih restorana, barova, mesta za šoping, zabavu, i mesta za okupljanje. Najviše mi se dopada što Waikiki nije previše veliki deo grada, tako da se može ići peške sa jednog kraja na drugi. Odlična stvar je što od bilo koje zgrade na Waikikiju do plaže nema više od deset minuta šetnje. Plaža je deo moje svakodnevnice i ne znam kako bih se navikla na život bez okeana, peska i sunca tokom cele godine. Ponekad ne mogu da verujem da imam tu sreću u životu i živim na nekoliko minuta od plaže. Još jedno zanimljivo mesto za turiste, a i ljude što žive na Havajima je tržni centar koji se zove Ala Moana. To je centar otvorenog tipa, i kao takav je jedan od najvećih na svetu. Tu se mogu naći sve poznate “high-end” marke, brojni kafići i restorani. Ljudi sa Havaja su jako dobro naučili sta privlači turiste, tako da po celom Waikikiju svaki dan mogu da se rezervišu posete drugim krajevima ostrva, razne aktivnosti kao što su skakanje padobranom, časovi surfovanja, obilazak Pearl Harbor-a, obilazak celog ostrva, farmi Makademija nuts-a, ali i posete drugim ostrvima, kao što su Kauai, Maui, i Big Island. Iako je prelep i ima svoje divne plaže, Waikiki i Honolulu nisu moje omiljeno mesto na ostrvu, upravo zbog previše turista. Iako može biti zanimljivo, ponekad toliko turista cele godine može da dosadi. Zato volim da odem na istočni deo ostrva i tamo se odmorim na nekoj od plaža kao što su Lanikai ili Bellows.
Da li postoje neki običaji koji su “taboo” kod njih a kod nas potpuno prihvatljivi?
Ovo se ne svrstava u “taboo” ali je zanimljivo, na Havajima niko ne koristi sirenu na automobilu. Čak je i zabranjeno. Neke druge stvari što ne bi trebalo da se rade je da se uznemiravaju ili čak i diraju divlje životinje kao što su velike kornjače kao i druge životinje koje izađu na obalu da se sunčaju. A to može biti i veoma ugrožena vrsta koja se zove “Hawaiian Monk Seal”.
Koje tri stvari bi preporučila ljudima koji se odluče da posete ovu zemlju? Šta je ono što moraju da vide, probaju?
Prvo što bih preporučila je da se ne plaše da probaju nove stvari. Na Havajima postoje neka od najboljih mesta za surfovanje na svetu. Tako da svi koji bi želeli da se oprobaju, ne postoji bolja prilika. Takođe, ima veoma zanimljive hrane koja nije bliska našoj. Izdvojila bih Ahi Poke – sveža tuna koja se služi sa raznim začinima i veoma je popularna među lokalnim stanovništvom. Svi ljubitelji sušija i sličnih jela mogu da budu sigurni da jedu svežu i odlično pripremljenu hranu na Havajima.
Treća stvar koja je veoma popularna među turistima je poseta Perl Harbor-u, baza američke mornarice koja je bila napadnuta 1941. godine od strane Japanske vojske. Istorija je zanimljiva, a uz posetu dobijate i besplatnu vožnju brodićem do potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata.
Iako možda ne biste odmah pomislili, Havaji imaju veoma bogatu istoriju, sa mnoštvo kraljeva i kraljica, tako da bih dodala da bi trebalo da se poseti i Iolani Palace koja se nalazi u središtu grada i pripadala je dinastiji Kalakaua. Priča o palati i poslednjoj kraljici je veoma zanimljiva i vredna slušanja.
Da li je stvarno tako bajkovito na Havajima, kao što gledamo na televiziji?
Jeste. Naravno, sve zavisi i gde odete, a možda i sa kim. Ponekad mi je žao turista koji dođu i ceo svoj boravak provedu samo na Waikikiju. Oahu nije veliko ostrvo, sa jednog kraja na drugi se može doći za samo sat vremena vožnje, a predeli usput ostavljaju bez daha. Tako da ako imate priliku da posetite Havaje, posebno Oahu, nemojte da ostanete samo u nekom fensi hotelu na Waikikiju, posetite Hanauma Bay- jedno od najlepših zaliva za ronjenje, neku od udaljenih plaža ili čak i severni deo koji se zove “North Shore”, tamo ćete videti lokalne ljude, više prirode i mnogo lepše plaže. Aloha!
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Prošlo je skoro dve godine od moje poslednje posete Novom Sadu i sada mi već nedostaje apsolutno sve. Nedostaju mi neke sitne stvari, miris lipe, ulice gde sam odrastala, zgrade, šetnje kejom, Zmaj Jovinom i Dunavskom, izlasci u Laze Telečkog, sastajanja sa mojom najboljom drugaricom Marijom, ali ipak najviše kao i svima koji odu, to su moji roditelji, prijatelji i hrana. Moram da priznam da mi nedostaju i Sremski Karlovci gde sam išla u gimnaziju. Da, Havaji jesu prelepi, ali teško da mogu da pariraju pejzažu u Sremskim Karlovcima, časi vina i uživanju u jednom lepom jesenjem danu. Bar prema mom mišljenu.
Autor: Nataša Polarecki
