Nadežda Beca Kristo ex Ulić, živi sa porodicom u Americi skoro 8 godina, a razlog njenog odlaska bila je sestra koja živi tamo skoro 20 godina. Nakon prve posete, grad, okruženje, način života su na nju ostavili snažan utisak i donela je odluku da napusti Novi Sad. Živeći u Stanfordu shvatila je da ovaj grad nije za nju i tako je odlučila da se preseli u Los Anđeles 2014. godine ali i zajedno sa suprugom započne biznis, logičku igru “Room Escape” koja je pravi hit u svetu. Njihov “Room Escape” nalazi se na prvom mestu na “Tripadvisor” za “Fun and games” aktivnosti u Los Anđelesu. U Srbiju dolazi svake druge godine, a najviše joj nedostaje porodica, štrand i sve one male stvari koje je vraćaju u detinjstvo koje je provela na Limanu.
Kako si se odlučila za ovako daleku destinaciju i koji je motiv tvog odlaska?
U L.A. sam se preselila pre osam meseci, a inače živim u Americi osam godina. Za Los Anđeles smo se najviše odlučili zbog načina života, a najveći motiv u stvari je moja sestra koja živi tamo 20 godina, koju sam posetila i videla kako je živeti tamo, ali živeći u Stanfordu godina shvatila sam da to nije moj “lifestyle” i da L.A. više pristaje mom karakteru tako da sam odlučila da se porodično preselimo tamo i započnemo biznis.
Šta te najviše oduševljava u novom gradu?
Najviše me oduševljava način na koji čovek može da se zbliži sa prirodom a da nema osećaj da je u gradu a to pešačenje uz brda koje obožavam. To mi je uvek bio cilj, da kada budem živela u nekom od kalifornijskih gradova imam mesto gde mogu da se izolujem, imam svoj mir, da se šetam i da sam spojena sa prirodom a opet da se nalazim u jednoj metropoli.
Plaže su fenomenalne, peščane i duge kilometrima i svaki deo grada se nastavlja i utapa u drugi deo tako da od Santa Monike pa sve dole do San Dijega se plaža nastavlja, jednostavno rečeno u nedogled.
Da li ti je bilo teško da se prilagodiš novom okruženju, drugoj klimi i načinu života?
Klima je idealna, jeste toplo, možeš da se sakriješ ispod suncobrana ali mnogo je svežiji vazduh i izdržljiva je toplota što je super, jedino su noći malo hladnije, pošto je u pitanju pustinjska klima. Temperatura koja je u toku dana bila 30 može da se spusti i do 15 stepeni tako da se slobodno možete toplije obući. Jako je fino i izdržljivo i mislim da je klima jedan od razloga zbog koje se svi odluče da dođu u Ameriku .
Jako je drugačije od Njujorka zato što su ljudi veoma otvoreni i opušteni i to je jedan od razloga zašto mnogi žele da žive u Los Anđelesu. Mnogo vremena se provodi napolju van kancelarija, nije tolika žurba kao u Njujorku, gde imaš cilj i bukvalno trčiš ulicom kako bi sve stigao na vreme, što me podseća na relaciju Novi Sad – Beograd. Ljudi su jako fini, svi će ti izaći u susret, tako da mi jako prija ta atmosfera pogotovo zbog dece, sa kojima svoje slobodno vreme provodim napolju, tako da je okruženje veoma prijatno.
Što se tiče načina života, drastično sam ga promenila, zato što do pre osam meseci nisam radila, bila sam kod kuće sa decom a kako sam se preselila u Los Anđeles i otvorila firmu, imam jako puno obaveza, tako da mi je sa te strane drastična promena, zato što jako puno radim i najviše vremena trenutno posvećujem „Room Escape-u“, to mi najvažnije, da stanem na noge i da ljudi saznaju za nas, pošto je koncept drugačiji od bilo čega drugog, tako da ljudi i nisu baš upoznati sa tim.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko puta godišnje dolaziš?
Volela bih svake godine ali ne uspem, tako da sam tu svake druge godine u proseku. Nedostaje mi jako moj grad, ljudi, prijatelji, familija, mesta gde sam odrasla, tek sada kada prođem ulicama i vidim mesta koja me vraćaju u moje detinjstvo bude mi baš teško. Odrasla sam na Limanu dva i sada kad se vratim sve mi je ovde poznato, jer tu sam provela svoju mladost … Štrand je divan kao i pre kao da se ništa nije promenilo, vraća me u detinjstvo, tako da jako volim da dođem, najviše zbog sećanja ali i grada koji je zadržao svoju toplinu.
Kada si počela da se baviš ovim poslom i odakle ti ideja?
„Room Escape“ smo započeli u novembru 2014. a ideja je krenula u januaru 2014. kada sam bila u Novom Sadu. Otac mi se iznenada razboleo, doputovala sam da ga vidim, dok sam bila tamo srela sam drugara iz detinjstva koji je otvorio „Room Escape“ i stalno me je zvao da dođem da probam, mislila sam da to jednostavno nije momenat u kojem sam se ja nalazila jer je bila teška situacija, ali bio je uporan i nagovorio me je, rekao je da će mi prijati i opustiti. Došla sam sa porodicom i nisam imala pojma o čemu je reč ni kakav je koncept. Kada smo se pojavili on nas je uveo u jednu sobu koja je bila uređena kao kancelarija i do momenta dok nije počela igra nisam imala pojma šta se dešava. Kada su se vrata zatvorila i začula muzika, isključila sam se iz realnosti i ušla u totalno drugi svet, gde sam se toliko opustila i uživala, tema je bila da opljačkamo banku u roku od sat vremena, kada je igra završena imala sam osmeh oko glave, jer sam inače avanturistička osoba, toliko mi je prijalo, vratio mi se osećaj adrenalina kao kada putujete.
Kada sam odigrala znala sam da je to nešto čime želim da se bavim, i tako smo i krenuli, razgovarala sam sa suprugom Filipom i sestrom Lidijom o tome da pokrenemo biznis i preseljenje u Anđeles je bio odličan trenutak za to.
Mi smo kupili franšizu od mog prijatelja koji je jedan od vlasnika franšize, oni su otvorili 15 poslovnica po celom svetu i faktički od njih smo kupili ideju, dobili smo sve što je potrebno da bi se igra vodila ali smo mi uložili jako puno u ceo taj projekat, najviše mi je pomogla porodica. Radili smo dan i noć kako bi sve dobro izgledalo, kupili smo nameštaj, uradili dizajn sobe, sve smo sami pravili- vrata za banku, bunker za vreme rata, uneli smo puno identiteta u priču da bi se ljudi osećali kao da su stvarno tamo, uspeli smo da napravimo efekat da ljudi kada uđu kažu „wow“ .
Kakav je tvoj zadatak u „Room Escape“ igri?
Imam puno zadataka od samog otvaranja firme, sve rezervacije idu preko interneta, ali pošto je igra veoma popularna, puno ljudi dolazi i bez rezervacije, tako da neko mora da bude tamo ili ja ili neko od zaposlenih, imamo raspored kada ko radi, takođe mora da se vodi računa da sve ide kako treba u slučaju da bude nekih problema sa igrama i rezervacionim sistemom. Markenting je jedan od najbitnijih poslova kojim se ja bavim a to je da napravimo dobru kampanju da se dobro izreklamiramo i ponudimo naše usluge i ljudima koji nisu čuli da postojimo i ne znaju šta smo i ko smo . S obzirom da niko od nas nema iskustvo u tome dosta smo se dobro snašli i lepo radimo, ljudi su zadovoljni i šire dalje, ono što me najviše obradovalo je informacija da je ekipa sa „Bravo“ kanala snimala rijaliti šou kod nas i da će nas uskoro ceo svet gledati.
Autor: Nataša Polarecki, NsHronika.rs
