Nataša Kostić, nakon završetka studija ekonomije, početkom juna 2015. godine napustila je Srbiju i odlučila da oživi svoje najveće snove. Kao večiti avanturista koji istražuje nove horizonte i osoba koja voli adrenalin, ova mlada devojka pronašla je zanimanje koje joj je otvorilo vrata sveta – postala je jedna od stjuardesa Etihad Ervejza.
Šta je bio tvoj motiv za odlazak iz Novog Sada?
– Osnovni razlog za napuštanje Srbije jeste činjenica da ni posle tri godine mukotrpne borbe, nisam mogla da se naviknem na “poslovnu klimu” koja vlada u našoj zemlji. Po završetku studija imala sam želju da nastavim život u Novom Sadu, da se dostojanstveno bavim svojim poslom, izlazim, provodim vreme kao i svaka mlada devojka. Krenula sam od najnižih lestvica kao volonterka u jednoj stranoj kompaniji, a nakon toga dospela na poziciju key account manager-a. Međutim, shvatila sam da je bez obzira na solidan posao i zaradu, i dalje važilo pravilo “ako ti nećeš, ima ko hoće”, uz konstantnu neizvesnost da li ćete i sutra biti zaposleni. S obzirom na to da sam još mlada, da nisam osnovala porodicu, izašla sam iz zone komfora, konkurisala za posao stjuardese, prošla kasting i u roku od mesec dana dala otkaz, spakovala kofere i krenula u svet.
Gde trenutno živiš i šta ti se najviše dopada u novom gradu?
– Trenutno živim u Abu Dabiju, iako tu provodim najmanje vremena. Najviše mi prija klima, pogotovo tokom zimskog perioda. Takođe, bezbednost u ovom gradu je na veoma visokom nivou, možete danas ostaviti novčanik na plaži i sutra se po njega vratiti, biće na istom mestu. U Abu Dabi su došli ljudi sa svih strana sveta, u potrazi za boljim životom, a samo nekolicina njih su Arapi. Grad ne fascinira, nije bogat kulturnim sadržajima, ali mi trenutno pruža sve potrebno za sreću i spokoj.
Da li si stekla nove prijatelje u inostranstvu, s kim se družiš i kako provodiš vreme?
– Stekla sam divne prijatelje, ovde imam najboljeg druga, Rusa Evgenija i cimerku Timeu, koja je iz Mađarske. Kada pronađem slobodnog vremena u Abu Dabiju, volim da izađem do grada sa prijateljima, ili pravim pite i gibanice za društvo koje dođe kod mene u posetu. Prijatelji iz Srbije su moji redovni gosti.
Koje su razlike u mentalitetu ljudi iz Emirata i iz Srbije?
– Razlike u mentalitetu svakako postoje. Uporedite mentalitet i naglasak Novosađana i Beograđana i videćete razliku, a ne kada su u pitanju tako udaljene države. Međutim, shvatite da čoveka ne definiše grad u kome živi, nego ono što nosi u sebi.
Možeš li izdvojiti neku anegdotu sa putovanja?
– Ovde sam poznata kao “Nataša from Russia”. Radila sam na letu za Moskvu i svi su mislili da sam “njihova”, odomaćili su se i tražili svaki minut da nešto donesem. Devojci koja je radila sa mnom je pozlilo, tako da sam morala sama da brinem o malo zahtevnijim putnicima. Onda su iznenada počele turbulencije, na licima putnika se odjednom video strah i zbunjenost, pitanja šta se dešava, a na mom licu samo osmeh i “nema više servisa”. To su bile moje najsrećnije turbulencije.
Za kada je planiran tvoj povratak u Novi Sad? Šta ti najviše nedostaje u inostranstvu?
– Većina ljudi koje volim me posećuje, pa se ponekad našalim da ja ni ne moram da dolazim. Volim Srbiju, to je moja zemlja, planirala sam da ostanem tamo da radim, ali u ovom periodu života hoću da stvorim sebi bolju budućnost. Srbija to ne može da mi pruži. Najviše mi nedostaju porodica i prijatelji, šetnje pored Keja, zelenilo, kulturna dešavanja, hrana… Za Novi Sad me, ipak, vežu uspomene iz detinjstva i studentskih dana.
Autor: Maja Guzijan
Foto: Privatna arhiva
