Nataša Sretenović, mlada Novosađanka, svoju sreću pronašla je u Norveškoj. Zajedno sa porodicom, odselila se u Altu, gradić koji se nalazi nadomak severnog pola u samom krugu Arktičkog područja. Radi kao medicinska sestra, i ovaj posao je nešto što je ispunjava i motiviše… Sa njene tačke gledišta, plate u Norveškoj nisu tako astronomski visoke, kako se piše u Srbiji! Može dobro da se zaradi ali su i troškovi života mnogo veći nego kod nas. U Novi Sad ne dolazi često , a najviše joj nedostaje šetnja centrom grada, tvrđava i bakina domaća supa.
Šta je bio motiv tvog odlaska iz Novog Sada?
Iskreno rečeno, ekonomska situacija u našoj drzavi u poslednjih par godina naterala me je da razmislim o mogućnosti odlaska u inostranstvo. Budući da smo moji roditelji, brat i ja planirali da se iselimo iz Srbije, prvenstveno zbog nemogućnosti napretka za nas mlade, i da smo svo četvoro medicinske struke, odlučili smo se za Norvešku, i sa ove tacke gledišta mogu da kažem da nismo nimalo pogrešili.
Kad si otišla u Norvešku i čime se baviš?
U Norveškoj sam dve godine, doselila sam se 2013. godine. Godinu dana sam radila u jednoj stomatološkoj klinici kao stomatološka sestra, a uporedo sa tim sam studirala i učila norveški jezik na fakultetu. Od letos sam prešla u starački dom da radim, jer mi je to i bila primarna želja kad sam se doselila ovamo. Radim kao medicinska sestra, iliti negovateljica, kako se uzme. Vodim brigu o bakama i dekama i mnogo volim svoj posao.
Koliko je tamo cenjenija i plaćenija ta struka nego kod nas?
Često imamo prliku da vidimo u srpskim medijima kako su u Norveškoj plate visoke, što u principu nije tačno. Ovde su dosta plaćeniji poslovi medicinske struke, upoređujući ih sa Srbijom, ali mora se napomenuti da je život mnogo skuplji nego u Srbiji, direktno mislim na cene hrane i stanova. Takoreći, mnogo zaradiš, ali mnogo i potrošiš na osnovne životne potrepštine. Računica je jasna, mnogo veći prihodi, ali i veći rashodi. Zaista puno radim, ali se ne osećam loše jer znam za šta radim i da će moj trud i rad na poslu biti cenjen i dobro plaćen. To je ono što me motiviše.
Sa kim se družiš u novom gradu?
Nažalost, u mom gradu ima samo nekoliko naših ljudi, tako da se od Srba družim samo sa jednom devojkom iz Užica. Najveći procenat mojih prijatelja ovde čine Rusi, s obzirom da ih ovde na samom severu Norveške ima dosta, među prijateljima imam i Poljaka, Grka, Mađara, Hrvata, Nepalaca, Norvežana, ali kao što rekoh, većinu mojih prijatelja čine Rusi budući da smo veoma slični narodi, otvoreni, komunikativni i uvek spremni za šalu i zabavu.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu?
Priroda definitivno, koja se ne može opisati rečima. Norveška je poznata po predivnoj prirodi, čuvenim fjordovima. Ovde na severu Norveške ono što je zaista specifično jeste polarna svetlost, koja se može videti na nebu u zimskom periodu. Taj prizor je zaista fenomenalan! Dolaze turisti iz celog sveta da to vide. Pored toga ovde se održava Svetsko prvenstvo u trkama polarnih pasa. U letnjem periodu je ovde non-stop dan, tako da je moguće videti sunce u ponoć kako sija svojim punim sjajem, nešto zaista predivno. Takođe, ljudi opušteni i uvek veoma ljubazni, nikada neprijatni. Neljubaznost je ovde misaona imenica.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Ono sto mi najviše nedostaje jesu sigurno prijatelji kojih imam zaista mnogo u Novom Sadu i Kaću. Pored toga izlasci su mnogo bolji i noćni život je mnogo bogatiji u Novom Sadu, nego ovde. Tu su još i burek sa mesom, bakina domaća supa, tvrđava, šetnja našim prelepim centrom.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Jednom do dvaput godišnje, zavisi od obaveza. Gledam da to bude preko leta, budući da je ovde veći deo godine hladnije vreme i pada sneg.
Autor: Nataša Polarecki, nshronikla.rs
