Tridesetogodišnji Nenad Gajić detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu i Somboru, a pre osam godina odlučio je da život nastavi, i sreću okuša u Sjedinjenim Američkim Državama. Obale, putevi, dinamika života i želja za novim iskustvima i avanturama učinili su da zavoli svoj novi dom, i da u Majamiju, gde trenutno živi, stvori uslove za lepu, prijateljima i iskustvima bogatu svakodnevicu. Koji su razlozi njegovog odlaska, da li planira da se vrati u Srbiju, da li sa ove distance smatra da je doneo ispravnu odluku, i koliku ulogu nostalgija igra u njegovom životu, Nenad otkriva čitaocima našeg portala.
Kada si otišao iz Srbije i koji je bio razlog tvog odlaska?
Otišao sam u maju 2009. godine, i mislim da je i moj razlog bio manje više kao i kod većine drugih ljudi koji se odluče da napuste Srbiju, a to je bolji standard, više mogućnosti i donekle sigurnija budućnost.
Čime se baviš i da li ti je život u Americi doneo satisfakciju i potvrdu da si postupio ispravno kada si odlučio da odeš?
Trenutno radim kao bartender. Život u Americi mi jeste doneo satisfakciju, dostao toga sam prošao i doživeo, upoznao mnogo ljudi i stekao iskustvo koje da sam ostao sigurno ne bih uspeo da iskusim za mnogo više vremena. Za sada mislim da sam doneo pravu odluku kada sam odlučio da napustim našu zemlju.
Kako je izgledao proces prilagođavanja i šta ti je najteže palo?
Proces prilagođavanja je bio sa jedne strane zaista lep a sa drugu dosta trnovit. Razlog tome je činjenica da nisam imao papire, pa je za neke stvari bilo potrebno malo više vremena da se reše nego što bi u normalnim okolnostima inače bio slučaj. I teško je kad nemaš uvek koga da pitaš kako neke stvari idu, pa moraš da naučiš kroz svoje greške.
Koliko te je odlazak i život tamo promenio?
Pa mislim da me je dosta promenio i to nabolje. Dobio sam neko životno iskustvo, postao snalažljiviji i borbeniji, ali i fleksibilniji što se tiče prihvatanja nekih nepoznatih stvari.
Šta ti se najviše dopada u novoj sredini?
Najviše mi se dopada činjenica da su ljudi ovde većinom opušteni, prijateljski nastrojeni i željni zabave, dobrog druženja i provoda. I to što imaš priliku da upoznaš ljude iz celog sveta, pa samim tim i da saznaš o različitim kulturama, običajima…
Kako izgleda jedan tvoj radni dan i kako provodiš slobodno vreme?
Radni dan mi se sastoji od pravljenja velikog broja koktela i interakcije sa mnogo različitih ljudi, u čemu u većini slučajeva uživam, iako kao i u svakom poslu uvek naiđe neki loš dan. Slobodne trenutke uglavnom gledam da provedem van uobičajenog okruženja, da pobegnem iz svakodnevne rutine, tako da mahom idem negde sa motorom, sa prijateljima i devojkom, i najčešće je to destinacija van Majamija.
Koliko je tamošnji život drugačiji od onog koji mi ovde poznajemo?
Život u Americi je drugačiji nego bilo gde u svetu, i to sam uspeo da saznam poređenjem sa životom u Srbiji, ali i kroz razgovore sa ljudima iz drugih zemalja. Najveća razlika u odnosu na Srbiju leži u činjenici da se tamo sve odvija puno brže, pa je i sam način života takav, dinamičan.
Koliko često te hvata nostalgija i kako se boriš sa njom?
Iskreno moram priznati da nisam mnogo nostalgičan, verovatno iz razloga što sam ovde došao i ostao sa najboljim drugom a kasnije nam se pridružio još jedan prijatelj, i što svakim danom raste broj naših ljudi ovde, tako da sada sve manje imam taj osećaj daljine. Bilo je pomalo teško zbog familije, ali dolazili su oni ovde u posetu, i ja se vraćam u Srbiju. A mislim da je i Skajp dosta olakšao taj deo, kada je o nostalgiji reč.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko mu se često vraćaš?
Najviše mi nedostaje društvo i ljudi sa kojima sam odrastao, i za sada se ne vraćam toliko često koliko bih možda voleo.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju ili misliš da te definitivno čeka život negde van granica zemlje u kojoj si rođen?
Za sada još uvek ne planiram da se vratim u Srbiju, ali ni ne otpisujem tu opciju… nikad ne znaš šta donosi sutra.
Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva
