Nikola Narančić je pre odluke da napusti Srbiju, radio nepunih 5 godina kao šalterski radnik, potom i u deviznoj službi Komercijalne banke. Stanje u našoj zemlji nije obećavalo promene na bolje, osećao sam nezadovoljstvo, nemoć i rešio da promenim nešto u svom životu, kaže naš sagovornik i dodaje da mu je Amerika već pružila šansu, jer je ovde sreo svoju sadašnju suprugu, i kad malo finansijski ojača, planira da osnuje svoju kompaniju.
Kada si otišao i koji je bio motiv tvog odlaska?
U Ameriku sam otišao 2013. godine. A glavni razlozi moje rešenosti da napustim Srbiju su bili nezadovoljstvo, nemoć, nisam video svetlo na kraju tunela, nisam znao šta sutra nosi..
Čime se baviš?
Bavim se transportom. Trebalo mi je 2 meseca i 2000$ da naučim da vozim kamion i da pribavim CDL (commercial driver’s license). Vozio sam za drugog 10 meseci, kupio svoj kamion i vozio jos 8 meseci, do kraja 2014. Trenutno radim kao dispečer u kompaniji za koju sam nekad vozio a moj kamion vozi amerikanac, William Campbell. Planiram da, kada finansijski ojačam, osnujem svoju kompaniju.
Šta ti se sviđa u novom gradu?
U Čikagu mi se najviše sviđa leto, raznolikost ljudi, kao i mogućnosti koje pruža metropolis. Zime su ovde užasno hladne i tmurne.
Sa kim se družiš u svom novom okruženju?
Družim se sa ljudima iz Novog Sada, sa drugarima sa fakulteta, sa kolegama iz banke, svi smo ovde! U Čikagu ima 600.000 ljudi iz dijaspore. Imam komšiju crnca Victor Trotter, kao Del Boy i Rodney…
Šta ti nedostaje iz Novog Sada?
Nedostaju mi familija i drugari! Osećaj da svuda mogu da idem peške, mir i tišina, espresso i ceđena kod Gagija u DB-u. Generalno mi nedostaje novosadski stil življenja. Zamenio sam sve u nemaštini za nemaštinu u svemu…
Koliko često dolaziš u Novi Sad?
Došao sam u Čikago kao turista na 6 meseci i ostao 2 godine! S obzirom da sam ovde oženio Amerikanku, i imao tu sreću da to uradim iz ljubavi, regulisaću status i napokon moći da posetim moj Novi Sad.
Autor: Bojana Šević, nshronika.rs
