Nikola Stanković, van naših granica živi više od 20 godina, nakon dužeg boravka u Americi, preselio se u Kinu a loša ekonomija i depresivna atmosfera su doprineli odluci da ode iz Srbije. Živi i radi u Šangaju i najviše mu se dopada osećaj slobode u ljudima i vera u to da je sve moguće. Trenutno nema nameru da se vrati u Srbiju ali nikad se ne zna, kada god postoji mogućnost i novčana sredstva trudi se da dođe. Iz Novog Sada mu nedostaje zelenilo, čist vazduh, Štrand, domaća rakija i ljudi sa kojima je proveo detinjstvo.
Kad si otišao u Kinu i čime se baviš?
Ja sam otišao još 1991. prvo u Ameriku, a potom 2003. u Kinu. Već 20 i kusur godina sam u inostranstvu, pola života. Informatičar sam.
Šta je karakteristično za novi grad u kojem živiš i šta ti se najviše dopada?
Živim u Šangaju, u Kini. Karakteristično je to da ima jako puno ljudi, karakteristični su neboderi i da se živi 100 na sat. Najviše mi se dopada osećaj slobode u ljudima, vera u to da je sve moguće.
Da li je teško steći nova prijateljstva?
Nije! Ljudi su svuda zainteresovani da upoznaju nekog iz druge kulture. Ali da bi se prijateljstvo produbilo i postalo više od kurioziteta, potrebno je uložiti napor da se shvati i prihvati lokalna kultura, postane deo nje, da se stvarno nauči jezik, a ne samo par reči. Puno ljudi ne uloži taj napor. Njima je mnogo teže da steknu pravo prijateljstvo u inostranstvu i onda se uglavnom druže sa svojim zemljacima ili drugim strancima.
Da li je osnovni motiv za odlazak bio posao, novac, dalje usavršavanje ili želja za upoznavanjem novih kultura i ljudi?
Od svega po malo. Mlad čovek lako nađe razlog da ode od kuće, odlaze mladi ljudi i iz Amerike i Evrope, puna ih je Kina. Ostanu po par godina pa se većina vrati. Pitanje je zašto se ne vraćam. Razlog zašto se nisam vratio devedestih bio je naravno pre svega rat i sve što ide s njim. Posle se nisam vraćao zato što je u Srbiji loša ekonomija. Nije samo stvar u manje novca i lošijim uslovima za usavršavanje, stvar je u tome što je zbog toga depresivna atmosfera među ljudima. Sve je to povezano.
Planiraš li da se vratiš u Srbiju?
Mada poslednjih par godina provodim više vremena u Srbiji, nemam trenutno nameru da se vraćam da živim tamo. Ali to se nikad ne zna.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Teško je reći. Dugo već ne živim u Novom Sadu, pa sam se već odvikao. Kada dođem lepo mi je pre svega kao velika promena u odnosu na ono gde živim: zelenilo, čist vazduh, sveže voće, Štrand, domaća rakija i neki ljudi sa kojima sam odrastao. Dosta sam već proputovao sveta pa mi je manje interensantno da idem po nekim egzotičnim mestima da bih se odmorio.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Jednom. Živim daleko. Povratna avionska karta je 1000 evra, za celu porodicu 3000 evra. Nije baš zgodno da se ide više puta. Ali ostanemo skoro celo leto.
Autor: Nataša Polarecki, NsHronika.rs
